Postojbina amura je centralni i donji tok reke Amur i njegove pritoke, kao i reke Kine u provincijama Kanton i Tajvan. Odatle je amur prenesen u Evropu i Ameriku oko 1970. godine kako bi kontrolisao rast vodenog bilja. Amur nastanjuje pretežno velike, tople reke sa blagim tokom, jezera i kanale obrasle travom i podvodnim biljem. U svojoj postojbini, na izvorištima velikih reka, pari se od aprila do kraja leta cim temperatura vode postigne 15°C. Nakon oplodnje jake struje odnose jajašca nizvodno i nekoliko desetina kilometara. Mladi se izlegu nakon 2 dana i rastu u plicacima, gde se hrane zooplanktonom. Cim porastu preko 4 cm prelaze na ishranu iskljucivo biljnom hranom. U Evropi se amur ne razmnožava u prirodi, jer mu ne odgovaraju temperaturni uslovi, ali i zato što kod nas pretežno živi u mirnimi sporim vodama, dok su mu za parenje potrebna izvorišta velike vodene moci. Veštacka oplodnja ikre se odvija pri temperaturi od 25°C, kada se dobija od 50.000 do 150.000 jaja po kilogramu ženke.

Amur se hrani podvodnim biljem i insektima koji lete blizu površine vode. Zimi se njegova aktivnost smanjuje i on se povlaci u dublje slojeve vode. U Kini se amur privredno iskorišcava preko 2.000 godina, ali u Evropi nije uspeo da dostigne popularnost koju ima u svojoj postojbini. Glavni zadatak amura u Evropi je eliminacija podvodnog bilja u kanalima i bazenima. Amur u svojoj postojbini naraste do 1,7 m i može biti težak do 36 kg, ali u Evropi njegove maksimalne dimenzije su 1 m i 25 kg. Iako ga ponegde nazivaju šaranom trave, on oblikom svog tela više podseca na klena nego na pravog šarana. Telo mu je izduženo i cilindricno, srebrno-bronzane boje i prekriveno krupnom krljušti. U mladosti, lako ga je zameniti sa klenom. Medutim klen ima 56-61 žbicu u lednom peraju, a amur 43-45. Kod amura su peraja više zaobljena, a analno i dorzalno peraje imaju po osam žbica.

:: lov amura ::
Amura cete u toku leta najcešce naci odmah ispod površine obrasle gustom vodenom travom (Lemna sp.), dok se za vreme hladnih zimskih dana povlaci u najdublje delove vode u kojoj živi. Sezona ribolova traje preko cele godine. Zbog velicine ribe peca se jacim ribolovackim priborom sa najlonom 0,50 mm nosivosti do 7 kg, šaranskim udicama i štapovima 0,9 do 1,1 kg. Od svih pripadnika familije šarana, amur je najosetljiviji na otpor strune, pa se najbolji rezultati postižu pecanjem na kukuruz šecerac ili boili sa aromom tuti-frutija vezanim na dlaku. Ponekad se, posebno leti, hrani i sa površine vode. Tada mamac ispituje i duže vremena pre nego ga proguta. Za površinski ribolov najbolje je koristiti keks za pse kao plutajuci mamac.

Moguce ga je pecati i na komadice trske koji se odseku u dužini od 10 cm, ali tako da se na komadicu nalaze i kolence i deo lista trske. Ovakav komadic se kaci na trokraku udicu. Trsku treba montirati kao površinski mamac, a mašinica treba da ostane otkocena. Kada se amur prevari, kontrira se snažno.
Ono što uvek morate imati na umu kod pecanja amura je njegova velicina i snaga. Nikakvo "silovanje" pribora nece dovesti ribu van vode. Potrebni su smirenost i strpljenje. Jedan dobar recept za smesu za amura sa vodenim biljkama je sledeci: Napravi se pire od vodene kuge (Helodea canadensis) i parožine (Chara sp.) u odnosu 1:1. Na tu kolicinu pirea doda se identicna kolicina belog pšenicnog brašna i malo meda. Od ove mase prave se valjušci i kace direktno na udicu.