Babuška je sve cešca na našim ribolovnim vodama. Prvi put se u nas pojavila pocetkom osamdesetih i njena populacija raste, obicno na štetu karaša sa kojim se može ukrštati. Pari se zajedno sa karašem u maju i junu. Prosecna lovna težina babuške krece se oko 500 grama, ali je moguce naici i na babušku tešku preko 2 kilograma. Ovo je riba dna, sa koga jede delove biljaka i životinjice. Leti, kada je vreme toplije i metabolizam brži, hrani se intenzivnije, a zimi pada u skoro potpuno latentno stanje. U stanju je da preživi u u vodama koje se potpuno lede zahvaljujuci kožnoj izlucevini koja se ne mrzne. Takode, kao i karaš, u toku sušnih meseci, u stanju je da se ukopa u zemlju i tako ukopana preživi potpuno isušivanje bare ili jezera.

Babuške se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mesto gde se nalazi jato babuški po mehuricima koji se pojavljuju na površini vode. Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana, posebno rano ujutro i predvece babuške prilaze bliže obali i hrane se medu priobalnim biljem. Tada se podižu i na 70-80 cm od dna. U zavisnosti od kolicine vegetacije u vodi babuška se lovi na sledece nacine:

• Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuške se krecu i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To cine iz dva razloga: vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takode isti ambijent je bogat prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postižu pecanjem neposredno uz rastinje ili u rupama - cistim delovima vodene površine okružene njime.

• Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babušku treba tražiti što dalje od obale, što je najcešce slucaj na vecim jezerima.

:: lov babuške ::
Za lov babuške treba koristiti fin i lak pribor. Babuška je oprezna riba i cesto ce vas iznenaditi krupan primerak koji je došao na samo jednog mesnog crvica ili zrno žita. Najcešci metod pecanja je plovkom. Štap treba da bude što duži (6 - 8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu dužinu najlona da mamac stigne do dna. Nije loša ideja ni postavljanje male mašinice na teleskopski štap nešto manje dužine, kojim onda možemo lagano voditi ribu do obale. Štap treba da bude što laganiji (karbon), jer ga, kada jato naide, stalno držimo u ruci. Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm, dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri korišcenju mašinice za pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omogucava i daleka zabacivanja i dovoljnu jacinu da se izbori sa najvecim babuškama. Pri izboru udice uvek imajte na umu vec receno, velika babuška hoce da dode na zrno pšenice ili jednog mesnog crvica. Dakle velicinu udice treba prilagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim. Plovak ne utice mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove ribe u prvoj fazi vrlo slab - slican pipkanju. Ako se lovi na vecoj dubini plovak treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno.

Ukoliko babušku pecate na vecim daljinama možete se odluciti za jedan od dva osnovna metoda: dubinski metod i metod sa klizecim vagler plovkom. Kod oba metoda preciznost zabacaja je od esencijalne važnosti. Uvek bacajte na isto mesto u sred trougla na cija temena ste bacili po kuglu primame. Kod oba metoda, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to što bliže udici. Jedan od najboljih mamaca za ovaj metod pecanja je glista dubretarka, okacena tako da joj krajevi slobodno lelujaju u vodi. Ovu glistu babuška nece moci da skine pri prvom pipanju, kao hleb recimo, pa cete lakše kontrirati.

Od primame i tacnog zabacaja ceo lov ce i zavisiti. Ako je voda topla i stajaca treba koristiti brašnaste hrane i žitarice u odnosu 2:1. Kod cistog dna primama treba da bude tvrda, a kod dna obraslog travom što rastresitija, kako bi se raspala još dok pada i posula što veci areal. Kupovne proverene primame su: "Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i mešaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist prezle. Ova kolicina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babuške prestanu da rade. Nakon ribolova, raspite par šaka kuvanog žita, ukoliko planirate i sutra da dodete na isto mesto. Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo brašnastom hranom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i suncice u hranu valja dodati malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuške, a mamac je naravno glista ili parce gliste.

Kao mamac koristi se: kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruža, gliste i mesni crvici. Sa proleca i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crvici, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica. Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babušku treba cekati na udicu namamcenu jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšenica je na svim vodama najsigurniji mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, belog luka ili pšenicu kuvati sa karanfilicem kako bi se aromatizovala. Na kilogram pšenice stavlja se kesica karanfilica. Ukoliko se peca na pšenicu na udicu se stavlja od jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je prosecna velicina babuški. Pri mamcenju vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Zrno se obicno probada bocno, kroz dve opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savršeno odgovara za jedno zrno pšenice, 14-tica i 12-tica se uspešno pokrivaju sa dva zrna, dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10. Kada idete na babušku, obavezno ponesite više raznovrsnih mamaca. Cesta je pojava da babuška u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste hrane. Istog trenutka promenite mamac. Tražite onaj koji im najviše odgovara.

Babuška je dobar borac i treba je polako privlaciti obali, pazeci da ne ude u travu. Ukoliko se to ipak desi, opustite najlon i ona ce sama izaci iz bilja. Budite maksimalno pažljivi, jedna otkacena babuška, cesto ce rasterati celo jato. Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude. Što laganiji (karbon), jer ga, kada jato naide, stalno držimo u ruci.