Bandar naseljava celu Evropu, osim voda Škotske i Norveške. Naseljava sve vrste vodenih teritorija. Bez obzira na tip vode, bandara uvek tražite iza betonskih blokova, veceg kamenja, potopljenog drveca, medu vodenim biljem ili ispod podlokane obale iz koje izrasta dosta korenja priobalnog drveca. Mresti se obicno od marta do aprila, ali ako je temperatura niža, taj period može da se produži i do juna. Ženka polaže i do 200.000 komada ikre i to je razlog brzog osvajanja novih voda.

U mladosti, bandar je vretenast, ali sa godinama dobija grbu iza glave. Naraste i do 50 cm sa težinom do 2 kg i može živeti i do 50 godina. Najcešce upecani primerci su oko 200g.

Bandar je jatna riba i u jatu i lovi, a samo kada ostari postaje usamljenik. Jata su obicno sastavljena od primeraka iste velicine i što su clanovi mladi jato je vece. Sa dolaskom noci i polaskom na pocinak jato se raspada, da bi se izjutra opet formiralo. Odrasli grgeci zimi, iz dubina, periodicno dolaze u plice delove da nešto s nogu ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vracaju u dubinu. Najaktivniji je kada je temperatura preko 14°C. Kada temperatura padne ispod 4°C bandar pada u san. Bandar je lepa riba, ciji oblik tela ukazuje na grabljivi nacin života. Leda su mu maslinasto zelena sa 6 do 7 crnih linija koja mu pomažu da se sakrije u vodeno bilje odakle vreba plen. Rep je mali, pa bandar nije brz plivac, ali je izuzetno izdržljiv. Bandar plen progoni, za razliku od štuke koja plen napada u trenu i brzo odustaje.

:: lov bandara ::
• Taktika za lov sitnijih bandara
Sitni bandari žive u svim tipovima voda, a narav im je takva da napadaju svaki mamac koji pecaroš baci u toku celog dana. Cesto je jedina riba koja grize u toku dugih letnjih dana. Najcešce se mogu naci na skrovitim mestima gde neki objekat natkriva površinu vode, recimo vrba ili dok, ali i plivajuca vodena trava. Korenje i panjevi su sigurni znak da su bandari tu. Najviše voli sporotekuce i mirne vode i retko se krecu u matici reke.

Kada koristite velike mamce kao što su gliste, bandar napravi pauzu pre nego što uzme mamac. Naizgled se cini da se igra sa njim, plovak prvo krene da tone, ali ubrzo pocinje da vibrira. U tom trenutku kontra je siguran promašaj. Treba sacekati da bandar potpuno uzme mamac, što on i radi odlucno potpuno potapajuci plovak. Ukoliko zakasnite sa kontrom, može vam se desiti da vam udica ostane u želudcu upecane ribe.

Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu bandara. Medutim, ako pecate bliže obali, prednost dajte plovcima. Laka pecaljka i fiksirana špulna sa najlonom nosivosti do 1 kg su idealna kombinacija. Ukoliko pecate na vecim daljinama, koristite dubinku i hranilicu. Najlon nosivosti do 2 kg je pravi izbor.

• Taktika za lov velikih bandara
Najveci problem kod lova krupnih bandara su upravo njihova sitnija sabraca koja jednostavno napadaju svaki mamac koji im se nade u blizini cim ga spaze. Jedini nacin da stignete do krupnijih komada je da izaberete pravu vodu, metod i doba godina za njihovo pecanje. Imajte na umu da cak i najmanja jezera skrivaju u svojim vodama krupne jedinke. Jesen je pravo vreme za lov na krupnije bandare. U to doba godine oni formiraju velika jata na dnu vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde prezimljavaju. U tom periodu su izuzetno proždrljivi i agresivni.

Kao tradicionalni mamci koriste se gliste, žive i mrtve ribice (najbolje plavci), ali i durbaci mamci koji se sve cešce koriste.

Na vecim, dubljim vodama, možete pokušati da zainteresujete ribu primamom. U hranilicu stavite aromatizovanu primamu za belu ribu sa dodatkom mesnih crvica. Sa aromom se može eksperimentisati: suva krv i ekstrakt crva uz crvenu boju cesto mogu pomoci. Mesni crvici imaju zadatak da privuku sitnu ribu cije ce prisustvo zainteresovati vece bandare. Na manjim jezerima i kanalima upotreba hranilice može preterano uznemiriti ribu. Na ovim vodama bolje je koristiti dubinsku metodu ili vagler plovak, a udicu mamciti glistom. Kod vaglera dodajte na udicu i par crvica kako bi svojim pokretima ucinili mamac življim. Svakih par minuta kratkim trzajem povlacite štap, što ce cesto rezultovati ugrizom sumnjicavog bandara u blizini. Na velikim, dubokim vodama varalicarenje je mnogo efikasnije od bilo kog drugog metoda jer vam omogucava da pretražujete kompletnu površinu vode. Patenti kao što su ABU Toby, Atom, Reflex i Zoranovi vobleri velicine 5 cm u sivo-beloj boji su se vec do sada dobro pokazali. Ono što je najbitnije jeste da povlacite varalicu što je sporije moguce, da joj dozvolite da potone do samog dna pre nego što je povlacenjem dovedete do površine. Nije loše da koristite sajlu za vezivanje varalice, jer se može desiti da na nju napadne štuka, koja bi monofilament presekla svojim oštrim zubima.

Bandar obicno ne uzima mamac naglo, vec prvo voli sa njim da se poigra, što cini pravovremeno kontriranje dosta teškim. Kod pecanja plovkom, recimo, dobro je sacekati par sekundi nakon što plovak nestane, pa tek onda kontrirati i to blago. Nemojte predugo cekati, jer riba može ispustiti mamac, ali i potpuno progutati udicu koju je kasnije teško izvaditi. Crvena boja je najprivlacnija za bandara. Uz standardni mamac na udicu se može dodati crvena plocica ili perce. Ukoliko varalicarite, probajte varalice sa crvenim telom ili nekim vecim crvenim delom. · Najkrupniji bandari žive u najvecim dubinama reka, nizvodno od velikih predmeta u vodi, kao što su nosaci mostova ili stene, pored potopljenog drveca. U jezerima najcešce se okupljaju na mestima gde korenje priobalnog drveca pravi gust splet kanala u vodi natkrivenoj senkom krošnje. Cesto patroliraju i delovima vode koja je obrasla površinskom vegetacijom. Leti, mesta gde je struja jaka, gde se voda peni i osvežava kiseonikom su rado posecivana mesta za krupnije bandara. Takode, bandara ima gde god ima i sitne ribe kojom se bandari hrane.

Kako je bandar zainteresovan za sve što sija i vibrira, gotovo svaka varalica ce za njega biti odlicna. Ukoliko želite da pretražite vodu po dubini koristite fleksibilne silikonske varalice. Boja zavisi od mesta do mesta. U vecini slucajeva je to cisto bela varalica, dok se na drugim vodama žuta ili crvena varalica pokazuje kao bolja. Varalica može biti u obliku tvistera, ali ni oblici rakova, žaba ili ribica nisu loši. Kod vodenja mamca obratite pažnju da bandar nije bog zna kako brz i spretan plivac. Omogucite mu da mamac sustigne. Metalne varalice, kao što su Mepps (velicine 0-2), Tori i Panter Martin su se na mnogim vodama pokazale kao dobitna kombinacija. Na ovakve varalice može se okaciti komadic crvenog platna ili plastike kako bi još više privukle pažnju proždrljivog bandara.

Dobar metod pecanja bandaraje sledeci:
Na udicu postaviti dve manje gliste ili kombinaciju gliste i mesnog ili brašnenog crva. Deset santimetara od udice postavi se olovo koje ne može da se približi udici jer ste ispod olova postavili stoper. Ovakvim sistemom polako pretražujte dno. Bacajte polako i oprezno. Pretražite teren sa leva na desno, a onda promenite lokaciju.

Još jedna kombinacija je cesta:
Metalna varalica sa glistom razvucenom po najlonu i udicom na kraju. Ovakav sistem ribu privlaci vibracijom i sjajem vara-lice, ali i mirisom i oblikom gliste. Ovde je bitno da glista prilikom vucenja bude potpuno ispravljena. Vodenje ovakvog sistema može biti po sredini vode, ali je cešce vodenje odskakanjem od dna. Nakon zabacivanja saceka se da varalica padne na dno. To se vidi po tome što se najlon opusti potpuno. Zatim vrh štapa spustimo na oko 50 cm od površine vode i namotamo koliko možemo najlona, a da ne pomerimo varalicu. Sledeci potez je naglo izdizanje vrha štapa za oko 80 cm. Varalica ce na ovaj trzaj poleteti sa dna, što cesto izazove bandara da napadne. Nakon nekih 80cm varalica se zaustavlja i ponovo pada ka dnu imitirajuci bolesnu ribu. Ceo postupak se ponavlja sve dok ne izvucemo varalicu iz vode.

Bandar se može, mada ne baš cesto, loviti i strimerom. Uglavnom se koristi plavi ili narandžasti strimer na udici velicine 6-8. Ovakav strimer treba da ima i par zlatnih niti u sebi. Vodenje ovakvog strimera je po dnu. Prvo zabacujemo strimer na mesto gde predpostavljamo da su bandari, pa kao i u prethodnom slucaju imitiramo bolesnu malu ribu.

Živi i mrtvi kederi su dobri mamci za bandare. Za razliku od varalica, gde riba uzima mamac na brzinu, ne gledajuci kako joj ne bi pobegao, kedera bandar dobro zagleda pre nego ga proguta. Ovo znaci da sajlu ne smete koristiti. Koristite monofilament ukoliko ste sigurni da nema štuka u blizini, inace koristite neki od novih materijala kao što su Kryston Silkworm ili Kryston Quicksilver. Pravo mesto za zabacivanje kedera je u blizini mesta gde lokvanji prekrivaju vodu.
Ukoliko koristite mrtvog kedera, otpustite najlon ili koristite maksimalno lako olovo, kako bendar ne bi osetio otpor pri uzimanju mamca. Olovo i mamac se mogu uplesti u organske ostatke na dnu vode kao što su lišce i grancice. Da bi se ovo sprecilo treba koristiti olova oblih ivica, a u mamac treba ubaciti vazduh medicinskim špricem. Mamci moraju uvek biti sveži. Sitne bodorke, beovice, crvenperke i krkuše dužine od 3,5 do 5 cm su idealne. Nemojte nikada koristiti usmrdele stare ribice, kao ni morsku ribu, jer bandar ne voli miris mora.