Beovica naseljava gotovo sve vode Evrope, sem onih u Skandinaviji, Irskoj i Škotskoj. Fina krljušt beovice u sebi ima kristal guanin koji po svojoj strukturi lici na biser, pa se u srednjem veku koristila za izradu veštackih bisera. Van vode njena srebrno-plava boja je vrlo upadljiva, ali joj baš ona pri površini pomaže da se sakrije od potencijalnih grabljivica utapajuci se u metalno plavu boju neba. Uglavnom bira sporotekuce i nepokretne vode. Njen usni otvor okrenut je ka gore što govori da se hrani sa površine vode insektima i larvama, pa iz toga proizilazi da naseljava upravo taj sloj vode. Obicno formira velika jata sa bodorkama i klenicima nadomešcujuci svoju velicinu velicinom jata. U vodama bez predatora dešava se da se prenamnoži. Zimi se povlaci u dublje zone vode. Mresti se od aprila do pocetka jula, kada polno zrele jedinke (stare 1 do 3 godine) traže vode blizu obala bez imalo recnih strujanja. Jedna ženka može položiti 5.000 do 8.000 komada žutih jajašaca na bilje i kamenje.Mlad se izvaljuje nakon nedelju dana. Za samo godinu dana ribice porastu do 10 cm, što cini polovinu ukupnog rasta za ceo život, koji obicno ne prelazi 6 godina. Beovica je izuzetno važna karika u lancu ishrane riba grabljivica i vodenih ptica.

:: lov beovice ::
Sitna beovica se najcešce lovi cerencem. U zavisnosti od terena i prilika na vodi u lovu beovice mogu se primeniti svi takmicarski metodi. Za ribolov ove vrste ribe potrebni su štapovi izuzetne mekoce, dužine 2 do 11 m, akcije 35 do 130g, predvideni za ribu težine do 1,5 kg. U nacelu, najbrže i najlakše se love kratkim do srednje dugim direkt štapovima (1 - 5 m). Tipican kederski sistem izraden je od vrlo finog najlona. Najlon debljine od 0,05 do 0,08 omogucuje najizazovnije pokrete mamca zakacenog na udicu 20 - 26. Upotrebljavaju se mali plovci sa oznakom 4x8 - 4x12 i tome primerena kolicina olovnih kuglica. Olovne kuglice možemo postavljati na dva nacina u zavisnosti od agresivnosti beovice pri uzimanju mamca i to:

• keder trza dobro i brzo
sva olova su spuštena do predveza

• keder trza slabo
jedno olovo postavljamo kod predveza,a ostala 10-ak cm više

Valja napomenuti da je dužina predveza srazmerna brzini ribolova. Što kederi cešce trzaju to je moguce koristiti kraci predvez. Ponekad je i 6 cm sasvim dovoljno, dok je 10 cm maksimalno. Mamci su komadici gliste, sitniji crvi, hleb. U vecini slucajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. Osnovni smisao primamljivanja je da privuce ribu i zadrži je na jednom mestu gde pecamo. Umece je hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mestu, a da se pritom ne prejede ili prateci hranu ode van domašaja pribora. Nacin hranjenja u lovu kedera zavisi od više faktora. Najznacajniji su: tehnika ribolova, ribolovna dubina, brzina protoka vode, velicina i brojnost riba u jatu.

Osnovna hrana za lov kedera je neka od standardnih gotovih smesa. Za površinski ribolov (do 1 m dubine) upotrebljavaju se lagane smese koje u vodi prave "oblak". Za lovne dubine preko 1 m treba koristiti osnovnu smesu sa nešto grublje mlevenim komponentama jer brže tone. Opšte je pravilo da u tekucoj vodi treba "hraniti" mnogo više nego u stajacim. Osnovna smesa, naravno, nije dovoljna za vrhunski rezultat. Ukratko postoje cetiri moguca dodatka:

• Najcešci dodatak su mesni crvi (licinke razlicitih vrsta muva)

• Drugi dodatak su kasteri (lutke muva koje se nakon nekog vremena razvijaju iz crva)

• Treci dodatak je fuj (licinke vrste Chironomus tumi tumi i slicne)

• Cetvrti dodatak, cest kao i mamac, su bloodworm-ovi

Osnovu primame za beovicu cine:
fine mrvice crnog hleba
mleveni keks
kukuruzno brašno
kukuruzni griz
peceni kikiriki

Kada krenete u potragu za beovicama potražite prvo osuncanu površinu vode. Jata beovica su lako vidljiva jer je ovo riba površine vode. Cak i zimi, jata su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na površini. Kada se približite vodi i odredite mesto ribolova, navlažite primamu koliko god možete. Kada je bacite, trebalo bi da pravi finu maglu u vodi koja dugo traje. Prakticno, raspadanje treba da pocne cim bacite primamu u vodu. Najbolje su primame žute i bele boje. Cist hleb je toliko dobra primama da cete kada bacite koricu hleba u vodu, primetiti jato beovica kako se bore za gric.
Pribor treba da montirate tako da nakon zabacaja, mamac što duže ostane na samoj površini i da polako tone ka sredini vode. Na dnu ne ocekujte da ima bilo kakvih beovica. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame. Zabacujte uvek na isto mesto i vadicete ribicu za ribicom. Ovakvo pecanje je možda najbliže sportskom ribolovu. Ne ocekujte da cete u jednom trenutku moci da pecate na više od jednog štapa. Ugriz beovice je brz i odlucan. Ukoliko vam plovak tone polako, znajte da je u pitanju jato sitnih beovica napalo vaš mamac.

Kada ribu upecate i izvadite iz vode, promenite mamac. Stari mamac bacite u vodu kao primamu i zabacite ponovo. Kada jato krene da grize, ove radnje cete automatizovati. Postavlja se pitanje što bi uopšte pecali beovice. Evo nekoliko razloga:

• Pecaroš ste pocetnik. Pecanje beovica je odlicna vežba i priprema za mnogo krupnije ribe.

• Trebaju vam kederi za pecanje grabljivica. Vrlo brzo možete napecati dovoljno beovica za ceo dan. Ali pazite, beovice su vrlo osetljive na kvalitet vode i brzo ugibaju u toploj vodi bez kiseonika, kakva je recimo u kofi u kojoj cuvate kedere.

• Nemojte pecati više nego što vam je potrebno. Beovice rade gotovo celog dana i uvek ih možete naci.

• Sportista u duši. Nije bitna vrsta, bitan je osecaj ulova.

• Na takmicenju. Svaka upecana beovica može odluciti pobednika.

• Loš dan. Beovica radi i kada ništa ne radi.

• Cekate veci ulov. Zabacili ste dubinke ili plovke na vecu dubinu i cekate krupniji ulov. Pecajte beovice da prekratite vreme.

Bez obzira na motiv, pecanje beovica može doneti dosta uživanja u prirodi i opuštanja uz nadmudrivanje ribe.