Bodorka je tipicno evropska riba i ne naseljava samo vode Norveške. Najviše joj odgovaraju dublji i sporiji recni tokovi, jezera i kanali sa puno priobalnog rasti-nja. Najviše se zadržava na mestima bogatim trskom , rogozom i ševarom. Pored ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i taloži prirodnu hranu. Karakteristike su joj: krupna srebrnasta krljušt koja se lako cisti, žuta peraja i oci zlatno-žuto boje sa karakteristicnom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potice jedan od naziva, zlatooka. Vrlo je slicna crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci teško razlikuju. Postoji i forma koja periodicno migrira iz brakicnih voda Crnog, Baltickog i Kaspijskog mora. Mresti se od februara do aprila cim temperature vode predu 10 stepeni. Ikru polaže na dubini od 1,5 m. Ženka može položiti od 1.000 do 100.000 komada jajašaca, što je i glavni razlog brojnosti ove vrste. Mlad se izleže za 4 do 10 dana i odmah pocinje da se hrani. Migratorna forma, koja živi u morima, dolazi u reke kako bi se parila. Kako je ova forma veca, ženka može položiti i preko 200.000 komada jajašaca. Dok obicna forma može narasti do 30 cm i mase 0,5 kg, migratorna forma može imati i 50 cm i 2 kg mase.

:: lov bodorke ::
Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa cvrstim dnom i pristojnom dubinom, bogato travnatim lejama. Kada prilazite vodi i sve vreme lova budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja. Vrlo je osetljiva na zvucne vibracije i sumljive senke, i tada brzo napušta mesto jer je vrlo plašljiva i oprezna riba. Ovo ne mora da znaci da vam nece doci novo jato, jer je bodorka riba pokreta, stalno se krece i zato je ima duž cele obale.

Dobro grize. Ne morate imati vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi je uhvatili, a kad grize onda je to stvarno griz. Za razliku od npr. beovice bodorka je riba dna i retko se diže na površinu. Griz bodorke nije stidljiv i nije neophodno kontrirati na prvi pokret plovka. Ona retko ispušta mamac iz usta. Jedino za vreme hladnog doba godine mamac uzima jako nežno, pa je tada nužno loviti i na finiji pribor i samo jednog crvica. Na udici je solidan borac, pa izbegavajte vadenje vecih bodorki "u prsa". Kada dobro grizu i nisu baš jako sitne, ulov od 6 kg za 3 sata nije ništa neobicno. Postoje dva nacina pecanja bodorke koji zavise od njene velicine.

Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najcešcih riba koje se pecaju. Bez obzira na hladnocu najbolje vreme za pecanje bodorke zimi su prva dva tri sata mraka. U tom periodu bodorka je mnogo manje oprezna i mnogo grabežljivija.

Za lov malih bodorki potreban vam je najlakši sistem koji je moguce koristiti na vodi na kojoj pecate. Ako je u pitanju reka sistem treba da bude toliko lak da ga struja povlaci za sobom, a u slucaju da pokušate da ga zaustavite plovak tone. Ovo ce osigurati da vam se udica stalno pokrece, što je preduslov za pecanje sitnih bodorki. Pored ove tehnike, na rekama možete primeniti i jednu od sledecih:

• zabacite, zaustavite plovak koji ce podici mamac, onda ga opet pustite da krene, što ce ga spustiti i tako ponavljajte.

• šetajuca tehnika se izvodi tako što se uzvodno baci mamac, kada se udica nade na dnu, pocece da se podiže zbog struje. Za ovaj metod morate da koristite vrlo lak pribor. Na mirnim vodama mali kratki trzaji štapom ucinice da udica vibrira. Dubina na kojima se nalaze sitne bodorke je do 5 cm od dna.

Prihrana treba da bude srednje teška (6 do 10 grudvi velicine limuna), a nakon toga nakon svakog zabacivanja treba ubaciti malu kuglu kako bi se bodorke zadržale aktivne. Ideja je da se voda stalno zadrži mutnom od prisustva prihrane. Prihrana malih bodorki je identicna prihrani beovica jer im je život u tom periodu vrlo slican.

Krupnije bodorke traže malo drugaciju taktiku. Pre svega potreban vam je teži pribor. Najlon nosivosti od 1,1 do 1,4 kg i udica velicine od 8 do 12. Dubina je do 5 cm veca od dubine dna, jer se krupnije bodorke hrane na dnu. Velika promena u velicini upecanih bodorki može da se dogodi ako se dubina udice spusti za tih 5 cm. Najbolji mamac za krupnije bodorke je hlebna pahulja. Pravilo da pomerate mamac i ovde je potrebno. Dobar metod je da se zaustavi sistem na vrhu mesta na kome bacamo primamu, pa nakon toga da ga polako pomeramo nizvodno (30-tak santimetara), a nakon toga da ga zaustavimo i opet vratimo polako na pocetni položaj.

Prihrana je u ovom slucaju jaca (10 do 20 kugli) i po jedna kuglica svakih 15 do 20 minuta. Ova primama mora biti malo kompaktnija, kako se ne bi odmah raspala, vec da to uradi tek na dnu. Jedini razlog što ne vršite primamljivanje neprekidno, je taj što bi se stalnom primamom stvarala magla u vodi koja bi privlacila sitnu ribu. Ova sitna riba bi komadala primamu pre nego što padne na dno i ne bi se postigao željeni cilj. Jedino odstupanje od ovog pravila je kada se peca u brzim vodama kada se primama baca bez prestanka.

Kada tražite krupnije bodorke, potražite prvo delove vode gde je dubina veca od proseka. Recimo, kada je voda duboka 1,4 m potražite deo dubine 1,5 m, ako je 2,4 m potražite rupu dubine 3 m. Velike bodorke vole depresije, verovatno jer su one u stvari mesta gde se nagomilava hrana. Brzina vode je takode bitna. Treba tražiti malo sporije delove toka. Bodorke ne podnose dno koje je previše prljavo i prekriveno muljem, vec više vole pesak i šljunak. Tražite je pod krošnjom vrbe ili jove koje joj za vreme hladnijih dana pružaju utocište od vetra. Krupnije bodorke se hrane bubama, puževima i racicima koji se sakupljaju medu priobalnim korenjem gde se i one nalaze. Medutim ne znaci da se bodorke nalaze na svim mestima koje smo nabrojali. Najbolje je predvece veoma pažljivo prici reci i potražiti nizove baloncica koje bodorke ostavljaju za sobom u potrazi za hranom, na tim mestima treba pecati.

Glavni period pecanja krupnih bodorki je od pocetka oktobra do kraja pecaroške sezone. Najbolji su oni dani kada je temperatura vazduha od 7 do 12°C, pracena blagim vetrom koji donosi slabu kišu i oblake. Kada duvaju suvi vetrovi, kada je nebo bez oblaka, kada se nocu javlja mraz ili je dnevna temperatura ispod nule ne treba tražiti bodorke. Ali bez obzira na vreme, nemojte ocajavati - bodorke se sigurno hrane u nekom trenutku dana. Najcešce se hrane predvece, nekad cak i u toku popodneva ukoliko je vreme toplije. Generalno, što je hladnije, to bodorke kasnije krecu u potragu za hranom. Cesto je to period od 20 casova pa sve do ponoci. Svitanje je drugi deo dana kada se pecaju krupni primerci. Ovo posebno važi leti, ali se odnosi i na zimu i jesen posebno ako je noc bila blaga sa eventualnim slabim vetrom.

Ukoliko poznajete vodu na kojoj lovite i uvereni ste da obiluje bodorkom, te da u potrazi za hranom dolazi do obale, bez razmišljanja se opredelite za plovak. Možete je loviti sa deset metarskim štapom, ali i sa teleskopskim štapom ne dužim od 4 m. Štap ne mora biti brz, ali je važno da je lak i dobro izbalansiran, jer je bodorka najosetljivija riba od svih predstavnika familije šarana.

Postoji pravilo gde je tražiti, a ono zavisi od vode i godišnjeg doba. Februar, mart i april potražite je na 8 - 15 m od obale, jun, jul lovite je pod samom obalom (dolazi na mrest), avgust, septembar, oktobar, novembar - odlazi u dublje delove vode. Proletni deo godine spada u teže periode ribolova na bodorku. Razlog je jednostavan: sama riba je još uvek, tj. njen metabolizam, prilagoden(a) hladnoj vodi. Nema borbenosti, a ribu vadimo iz vode kao "list". Sam griz žutooke je "bi - ne bi". Što je vreme toplije, voda se zagrejava i aktivnost ribe je veca, njen griz živahniji i tada možete upotrebljavati i iglice za stajace vode ili cilindricne plovke od 4x12 do 4x18 nosivosti za tekuce vode. Generalno nije neophodno da koristite izuzetno male plovke, vec je bitno da ih maksimalno potopimo, tako da pri trzaju riba oseti minimalan otpor. U zavisnosti od dužine štapa treba uzimati plovke nosivosti 0,5 g za štapove od 4 m dužine, 1 g na štapove do 7 m dužine i 2 g za ostale.

Predvez u hladnijim danima je kraci oko 10 cm, a sa toplijim danima može biti duži, a maksimalno do 15 cm. Najlon mora biti maksimalno tanak, ali da izdrži uslove ribolova. Ukoliko se peca u vodama cistog dna najlon nosivosti 0,45 kg je dovoljan, ukoliko je voda obrasla travom nosivost treba da bude 0,7 do 0,8 kg.

Udice moraju da budu takve da mamac na njima deluje prirodno. Stoga izbegavajte oble, zdepaste i debele udice. Izaberite udice sa dužim vratom i njihovu velicinu uskladite sa velicinom mamaca. Sa proleca uzmite udice velicine 20 do 22, a kako se voda greje možete preci i na udice velicine 18.

Bodorka ne trpi otpor, cim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Prilaz mamcu joj je brz i nervozan, pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. Plovak opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obeleženi vrh plovka. Kako opteretiti plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno, morate voditi racuna da vam olovca koja koristite budu iste težine, nikakve kombinacije sa olovcima razlicite težine ne dolaze u obzir. Kada rasporedujete olovca vodite racuna da vam prvo bude udaljeno od udice 25 cm, a zatim vršite raspored prema vremenskim uslovima. Ako je mirna voda olovca treba grupisati ravnomerno, kod protocne vode preneti opterecenje prema plovku, ako je vetrovito, a voda stajaca opterecenje ide ka udici. Mamac treba da bude pri samom dnu. Ukoliko se bodorke pecaju dubinskom metodom, na vrh štapa treba obavezno staviti meki vrh kao indikator trzaja.

Jelovnik joj je širok, od biljne hrane, preko trave i rastinja sa dna, do hrane životinjskog porekla. Najcešce se lovi na mesnog crvica. I to tako što prvog crvica navucite celom dužinom na udicu 14, a jednog zakacite da jednim delom slobodno leluja i mrda u vodi, što privlaci pažnju ribi koja onda brzo i hitro napada. Sem ovog mamca odlicna je i crvena glista, ruža od belog hleba, mamac od sojinog brašna, ali su ovi mamci nesigurni, jer ih okolna sitna riba brzo skine.

Bez greške, hleb je najbolji mamac za bodorke. Ima i drugih mamaca, ali ni jedan nije toliko uspešan. Nije loše prihranjivati mesto pecanja bar jednom nedeljno, a ukoliko ste u mogucnosti svakog dana, gnjecenim hlebom. Kad navikneti ribe na hleb tražice ga svakog dana. Kolicina hleba je odredena vremenskim uslovima i osobinama vode. Kada je vreme hladnije i voda bistrija, treba dati maksimalno pola hleba, a ukoliko je vreme toplo, a voda mutna, može se ici i na celu veknu.

Seme konoplje ima prijatnu aromu za bodorke. Ukoliko se peca na konoplju, potrebno je sa vremena na vreme rasuti malu kolicinu semena na mesto pecanja. Ovo ce uznemiriti bodorke koje ce poceti da pretražuju sve nivoe vode u potrazi za njima. Kada se peca na konoplju stavlja se jedno zrno na udicu velicine 18 ili 16. Velicina i kvalitet bodorki koje se pecaju na seme konoplje su zaprepašcujuci, pomislicete da je druga vrsta u pitanju. Jedini problem je što je ugriz bodorke na ovaj mamac izuzetno brz i vaša kontra mora biti adekvatna kako bi je upecali.

Seme grahorice (Vicia sp.) može se koristiti kao mamac. Pre upotrebe treba ga skuvati tako da se može kaciti na udicu a da se ne raspadne. Može se koristiti u kombinaciji sa semenom konoplje. Najbolje se pokazalo u toku leta i sa jeseni, kada se i može naci u prirodi. Nije uvek sigurno da ce riba ici na ovaj mamac, medutim treba imati poverenja u njega i ulov ce biti dobar.

Na kukuruz šecerac ribu morate prvo naviknuti. Ali kada to uspete, pecacete samo krupne primerke. Za razliku od konoplje i grahorice, na kukuruz šecerac mogu da rade i šaran, linjak i krupna deverika.

U rano prolece kada je ostala riba tek probudena iz zimskog sna, a neke zanete prirodnim nagonom za produženje vrste, bodorka svojom agresivnošcu uzima hranu i za vreme mresta, pa se cesto dešava da skoro svaka ulovljena bodorka ima utrobu punu ikre, što znaci da je u ovo doba godine najaktivnija, pa je tada ribolovci masovno love. U ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da bi smo je zadržali na mestu lova. Dovoljno je pomešati stari hleb sa koncentratom za pilice, uz dodatak šake-dve mlevenog prženog suncokreta, malo prženog semena konoplje tucanog u avanu, dodati miris anisa ili vanile, ovo dobro umesiti, praviti kugle da su malo cvršce, velicine pesnice i bacati ih na mesto pecanja. Ako želite da hrana bude jaca ubacite jednu do dve šake crvica koje umešate u hranu. Još bolji efekat postici cete ako hrani dodate malo pilece krvi što kod bodorke izaziva poseban nagon prema hrani. Prilikom primamljivanja u ranijim mesecima (mart, april) moramo obratiti pažnju da se riba pojavljuje u manjim grupama od 10 do 15 komada. To znaci da kugle hrane moraju biti maksimalno velicine mandarine, uz obilno primamljivanje na pocetku (10 kugli) i prackanje crva (5 - 6 kom.). Samo dohranjivanje obavlja se kuglama velicine oraha.

U kasnijem periodu godine bodorku obavezno prihranjujte. Bez prihrane rezultat ulova bice više plod slucajnosti nego smišljenog ribolova. Za prihranu je dovoljno 1 kg Sensasove hrane Gros Gardons, 1/2 kg hlebnih mrvica i 200 g crvica. U kanti najpre natopite hlebne mrvice, pricekajte 10 minuta, pa uspite Gros Gardons i dobro promešajte. Dodajte potrebnu kolicinu vode, ponovno sve dobro promešajte i probajte formirati kuglu velicine narandže. Kugla mora biti kompaktna, ni pretvrda ni premekana. Na kraju uspite crvice u hranu. Izmerite dubinu pomocu meraca dubine i zabacite sistem na željeno mesto. Nahranite mesto s 2/3 hrane, nataknite na udicu 1 ili 2 crvica i zabacite. Ako je sve u redu, vec nakon 10 - 15 min trebala bi se javiti bodorka. Ako primetite male mehurice na mestu gde ste nahranili, možete biti zadovoljni, jer jato bodorki privuceno hranom rije po dnu. Potrebno je cešce dohranjivanje (opet s kuglicama hrane velicine oraha).

Bodorka iako riba dna može se dici hranom, crvima i fujem. Hrana za nju treba da je slatkasta (miris cokolade). Pripremi hrane treba posvetiti maksimalnu pažnju, jer je i ona jedan od faktora uspešnosti. Neka od osnovnih pravila su:

• hranu navlažiti barem dva sata pre

• navlaženu hranu obavezno pro-sejati na što sitnije sito

• boja hrane zavisi od dubine vode, tamnija za vode dubine do 2,5 m, a svetlija za vode dublje od 3 m

• boja leda bodorke zavisi od boje dna, zelena podloga zelena leda, crna podloga crna leda, riba sa crnim ledima nece se zadržavati nad primamom svetlije boje

Aditivi u primami bodorke su vrlo važni. Belgijanci leti u primamu ubacuju izmet goluba. Hrana golubova je kudelja, korijander i ostale vrste semenki koje prolaze kroz probavni trakt goluba netaknute. To su iste one biljke koje se inace dodaju u primamu. Pored toga u golubljem izmetu nalaze se i enzimi koji pomažu golubu pri varenju, i koji kod riba ubrzavaju varenje hrane, pa se riba sporije zasicuje. Pravilan nacin upotrebe golubljeg izmeta je da se on umeša u retku ovsenu kašu koji bi se nakon toga koristio da navlazi primamu. Ovu primamu treba pripremiti u vrucoj vodi 2 do 3 sata pre pecanja, a u hladnoj treba ostaviti tokom cele noci. Razmera vode i izmeta je 3:1. Pre upotrebe izmeta nemojte zaboraviti da prosejete izmet kako bi izdvojili ostatke perja iz njega. Nakon cele pripreme pola kila izmeta bice dovoljno za 2 kilograma suve primame.

Druga stvar koju ne smete zaboraviti prilikom pripreme primame, jeste da ne prehranite ribe. Dobar nacin je da u primamu umešate blato. Crnica je dobar dodatak jer ce usput obojiti primamu. Treba koristiti od 30 do 50% blata. Što je riba manja i manje je ima treba dodati više blata. Postoji dobar nacin da postignete zadovoljavajucu vlažnost blata. Uzmite mokar peškir pa ga dobro iscedite. U njega ubacite sloj debljine 2 do 3 cm fine zemlje i uvijte peškir. Nakon par sati zemlja ce biti prave vlažnosti. Cak i ovako navlaženu zemlju treba dodati neposredno pred pecanje u primamu jer može presušiti ostatak primame.

Što se tice korišcenja žive hrane u primami dozvoljeno je dodavanje svega, ali treba paziti da se ne pretera. Jedna šaka žive primame dovoljna je da se umeša u primamu za ceo dan. Ponekad je bolje koristiti zlatno žute velike kastere nego mesne crvice.

Poslednji savet je vezan za upotrebu PV1 za primamu na rekama i dubokim vodama, jer je on baziran na braon šeceru. Zbog šecera PV1 dobro vezuje primamu, ali kada se raskvasi pod vodom brzo se raspada što cini primamu živom. Primama koja se može kupiti je daleko neaktivnija i traje duže na dnu što odgovara recimo crvenperki koja traži izuzetno jaku i trajnu primamu.