| |
Deverika naseljava sve vode Evrope, sem voda Skandinavije, Škotske, Pirinejskog i Apeninskog poluostrva i vode na zapadu i jugu Balkana. Tipicna riba donjih tokova velikih reka. Naseljava i jezera, kotline, rukavce i mrtvaje. Podnosi i brakicnu vodu na ušcima reka u mora. Zadržava se u dubljim (od 3 do 8 m), otvorenim vodama, približavajuci se obali samo nocu i rano izjutra i kada voda nadolazi u potrazi za hranom. Kao i vecina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast. Jato je uvek uniformno, sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta i na podrucjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta, uglavnom se srecu cista jata deverika. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu naci i ostale "bele ribe", kao jaz, bodorka i dr. Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes), porodici šarana (Cyprinidae) i potporodici klena (Leuciscinae). Telo joj je visoko (posebno kod starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i bocno spljošteno. Mladi primerci su srebrnaste boje. Kod starijih, leda dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se izdiže, odvajajuci srazmerno malu glavu, sa malim, gotovo završnim, mada ipak malo niže postavljenim ustima. Usta, sa predvilicnim i vilicnim kostima, vrlo su mekana. Ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom skržnom luku. Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26-31 (po ruskim izvorima 24-33) žbicom.
Postoji pet vrsta deverika koje nalikuju jedna drugoj, a to su:
• Crnooka deverika (Abramis sapa P.)
Mresti se u aprilu i maju, naraste do dužine od 35 cm. Karakteristike ove vrste: tupasta njuška, uocljivo veliko oko na maloj glavi, 41-48 žbica
• Deverika (Abramis brama L.)
Mresti se maja i juna. Dužine je do 80 cm. Prsna i trbušna peraja su od sivkaste do žuckaste boje
• Krupatica (Blica bjoerkna L.)
Mresti se od aprila do juna. Dužine je do 40 cm. Prsna peraja su joj crvenkasta ili narandžasta, 22-26 žbica
• Kesega (Abramis ballerus L.)
Mresti se od aprila do juna. Dužine je do 45 cm. Najvitkija je i pljosnata. Ima dugo bazno podrepno peraje pojacano sa tri tvrde koštane špicice, 39-46 žbica
• Šljivonosa (Vimba vimba L.)
Mresti se od aprila do juna. Dužine je do 50 cm. Slicna skobalju, ali joj je nos uocljivo tamniji, 20-25 žbica
Deverika može narasti do 80 cm dužine i do 6 kg težine, a životni vek može biti i do 20 godina, premda su prosecni primerci deverike u ulovu od 30-40cm dužine i 0,5-1,5 kg težine. Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine ,koje odreduje temperaturu vode i od doba dana,koje odreduje dinamiku ishrane. Preko zime, deverike se krtože, osim u slucaju da pronadu podrucje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod šlepova i sl.) gde ima dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleca i zagrevanjem vode, deverike postaju aktivnije i krecu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za mrest. Mlade jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužici i školjkice i dr.) Jelovnik starijih je slican, samo što jedu vrste vecih dimenzija. U bogato zatravljenim podrucjima, deverike ce "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje same, nego zbog obilja racica i larvi raznih insekata u toj vegetaciji. S proleca deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru i predvece. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i vecernji period.Sa nastupanjem jeseni i zahladenjem, prelazi se ponovo na režim slican onom u prolece do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika borave i na muljevitim i na peskovitim pa cak i kamenitim terenima. Ujutro i predvece u leto deverike prilaze obali radi ishrane, dok najveci deo vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim delovima matice. Letnje noci provode u plicoj vodi. Deverika spada u krupne riblje vrste, a njen rast zavisi kako od populacije drugih riba u vodi, tako i od kolicine hrane u vodi u kojoj živi. U nedostatku hrane, cela populacija deverike zakržljava.
Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode izmedu 10 i 16OC. U plitkoj (0,2-0,5 m dubine), dobro zatravljenoj vodi, deverike se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažuci ikru po vodenoj vegetaciji. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru, izmedu 6 i 9 sati, na mestima zašticenim od vetra i ne traje duže od 2-3 sata. Polnu zrelost deverike sticu vec u trecoj godini života (mužjaci), a najkasnije do pete godine (ženke). Ženka u zavisnosti od uzrasta tj. velicine, položi od 100 000 do 580 000 komada ikre. Deverika kod nas, kako je vec pomenuto, spada u tzv."belu ribu" i racuna se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je zašticena minimalnom dužinom izlova. :: lov deverike ::
Velike deverike nisu srcani borci, ali su vrlo izbirljive, pa je prava retkost da se slucajno upecaju. Deverike do 3,6kg obicno žive u velikim jatima, i kad upecate jednu, imacete još ulova. Medutim, gigantski primerci žive usamljenickim životom i jako ih je teško uhvatiti. Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje ponudeni mamac. Bistra voda, nisko vodostanje i zaparan dan siguran je ulov deverike. Pred kišu i oluju silazi na dno i traži rupe u kojima ce se sakriti ili cak zavuci u podlogu. Ne dira udicu pri severnom i severnoistocnom vetru, a dobro jede pri južnom i jugozapadnom vetru. U toplim danima aktivnija je po oblacnom vremenu nego po suncanom. U leto i ranu jesen, deverike se hrane u svitanje i u sumrak. Kako se zima približava, hranjenje se pomera i to najcešce u periodu od ranog jutra do podneva.
Deverika ne uzima odmah mamac, vec ga drži u "trubici" i ne mrda sa mesta, a tek posle nekog vremena, kad reši da pocne da guta, krece. To se slaže sa ribolovnom literaturom(i praksom), po kojoj deverika, izdižuci mamac, podiže i obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlaci pod vodu. Kesega i crnooka deverika imaju griz koji se ogleda u vidu potapanja plovka, dok deverika i krupatica cesto vole da dižu plovak, koji neretko legne na površinu vode. Razlog takvom grizu je jednostavan. To su ribe dna. Lovimo ih na dnu, a kada uzmu mamac naprave uzgon prema površini. Ukoliko imamo ovakvu vrstu griza prilikom kontriranja moramo biti jako oprezni. Štap ne sme biti vertikalan nego ga ukošavamo, levo ili desno, što bliže vodi, jer neretko se dogodi - kontra. Riba ima uzgon prema površini, legne na vodu, stvara otpor jer se želi naglo vratiti na dno, pa u vecini slucajeva dolazi do pucanja najlona ili se riba otkaci sa udice.
Najbitnije je da odredite mesto u vodi gde se nalaze deverike. To cete uraditi rano ujutro, posmatrajuci površinu vode i tražeci mesto gde se deverike obrcu na površini vode. Povežite sva takva mesta medusobno linijama. Videcete da je površina podeljena pravim linijama i lukovima. To su staze kojima se po dnu krecu deverike. Zabacaj na bilo koju putanju ce dovesti mamac pravo pred nos jatu. Ukoliko nije moguce uociti deverike na površini, potražite mesta gde se one najcešce zadržavaju kao što su panjevi, podvodne terase i bazeni, ali i najdublja mesta u vodi. Kada birate mesto za pecanje, izaberite ono koje je najbliže ali niz vodno. Imajte na umu da se vecina velikih deverika peca na udaljenosti oko 25 m od obale. Krupnu deveriku možemo loviti iskljucivo na dnu. Potreban je predvez do metar dužine. Na takav predvez stavite kuglicu olova. Deveriku možemo loviti raznim tehnikama: štapovima od 2 do 10 m sa plovcima, štapom sa mašinicom, match tehnikom, bolognessom ili dubinskom metodom. Mamci su joj takode razliciti (od hleba, pijavice, durbaka, kukuruza šecerca, crva škota ili pinkija, pa do ver de vasa).
Štap koji se koristi za pecanje deverike, je pitanje ukusa. Ipak bolje je koristiti tvrde štapove, kako bi preciznije zabacivali. Medutim, izuzetno je važno da vrh štapa bude mek ili da ima jedan od indikatora trzaja. Srednje brz štap, nosivosti 0,6 kg i dužine 3,6 m je idealan.
Najlon treba da bude tanji, nosivosti do 1,8 kg, a predvez 1,6 kg. Udica velicine 14 je odlicna ukoliko se kao mamci koriste mesni crvi, kasteri ili rep kišne gliste. Ali ukoliko su deverike uznemirene, koristite slobodno i manje udice. Za kuvani grašak, kukuruz, crni hleb, kulju i sitne durbake i pijavice dobra je i udica velicine 12. Olovo treba da bude vezano kao klizece. Takode, umesto olova možete postaviti hranilicu. Ukoliko ne želite da propustite trzaj koristite audio ili vizualni indikator trzaja.Takode možete koristiti lake fluo prstenove koji se postavljaju na sam najlon izmedu poslednje vodice i mašinice. Kod sistema sa plovcima koristite mec štapove dužine od 3,5 do 4 m i špulnu sa najlonom nosivosti 1,5 kg debljine 0,10 mm. Podvez može biti od tanjeg najlona 0,08 mm nosivosti 0,45 kg ukoliko se pecaju sitniji primerci, pa sve do 1,5 kg za krupnije komade. Plovci iglice od 4 x 12 do 4 x 10 ili plovci izduženog tela s podebljanim završetkom jajolikog oblika, gramaže 0,5 pa do 3 g. Ovakva vrsta plovaka je iskljucivo za stajace vode. Plovak mora biti izrazito dobro tempiran tako da viri samo antena. Klasicno vagler vezivanje plovka je do sada dalo najbolje rezultate ukoliko se peca na tekucim vodama match tehnikom. Treba upotrebljavati vaglere 3 + 1 pa do 25 grama. Ukoliko lovimo štekom potrebni su plovci oblika suze ili oblika obrnute suze. Za bolognesse su potrebni plovci oblika šargarepe ili burenceta u zavisnosti od protoka vode. Koristite udice velicine od 20 za mesne crvice, pa sve do 10 za hleb ili gliste.
Za lov dubinskom metodom potreban vam je štap koji na vrhu ima quivertip ili swingtip, mašinicu sa špulnom najlona nosivosti 1,4-1,8 kg. Možete postaviti veci broj udica na kraj najlona, a velicine udica su iste kao i kod pecanja plovkom. Nije loše na kraj postaviti i hranilicu. Swingtip je najosetljiviji indikator trzaja koji se primenjuje pri pecanju dubinskom metodom i nezamenjiv je za pecanje deverika. Swingtip se vrlo malo promenio od svog nastanka 1950. godine kada ga je Džek Klejton izmislio. Originalni swingtip je bio izraden od najlona i bio je mnogo osetljiviji od današnjih silikonskih, ali je mogucnost umršenja bila daleko veca. Dužina swingtipa zavisi od vrste vode na kojoj se peca. Što je voda dublja i brža, potreban je duži swingtip. Minimalna dužina je 25 cm, dok je maksimum nekih 50. tak cm. U malu kolicinu primame dodajte kastere i par iseckanih glista, tek toliko da se kugla ne raspadne u vazduhu kada se stisne u ruci. Dobra je varijanta dodavanja crvica u sredinu kugle. Na ovaj nacin se crvici nece odmah osloboditi iz primame, vec ce postepeno, jedan za drugim izlaziti, što ce deveriku duže držati na jednom mestu. Pretpostavimo da pecate na reci dubokoj 2,5 m i širokoj oko 30 m. Dodajte najkraci swingtip od 25 cm. Štapove treba da zakosite nizvodno i u pravcu duvanja vetra. Zabacite oko 5 m od druge obale, pravo izmedu primame. Na taj nacin cete pecati samo one najgladnije ribe koje su se izdvojile iz jata ka primami, a necete preplašiti glavno jato. Zategnite blago najlon. Sacekajte par trenutaka sa primamom, da ne biste rasterali jato deverika, u slucaju da je vec tu. Ukoliko nema trzaja, bacite pet kugli velicine mandarine. Nemojte ih sve bacati na isto mesto. Prve tri bacite u liniju iza željenog mesta pecanja, a dve bacite malo ispred ka vama.
Ugriz deverike je lako prepoznatljiv jer ima samo horizontalno komponentu, buduci da deverika po pravilu krene pravo uzvodno kada uzme mamac. Kada ugrizi pocnu da jenjavaju, pravo je vreme za još malo primame. Pazite da ne preplašite ribu. Zato u ovoj fazi bacajte maksimalno po jednu kuglu primame i to po rasporedu, tri iza, jedna ispred. Ukoliko ugrizi prestanu nakon bacanja kugle, stanite sa primamom i sacekajte da se jato opet prikupi. Obratite pažnju, da deverike vole da se ocešu o najlon. Potrebno vam je iskustvo da znate da razlikujete reakciju štapa na to cešanje i na pravi trzaj. Naravno, ukoliko koristite quivertip ove nedoumice nece biti, ali ce se izuzetno povecati broj ispuštenih mamaca od strane ribe. Krupna deverika ponaša se identicno šaranu. Rije po dnu i nema nacina da cete je odvojiti od dna sa bilo kakvom prihranom. Za uspešno prihranjivanje i mamcenje najvažnije je znati koja vrsta deverike prevladava na odredenoj vodi i samim odabirom hrane ili krupne granulacije prilagoditi se vrsti. U svakom slucaju primama mora biti teška, lepljiva i masna, a kao dodaci obavezno idu mrvice hleba, mleveni keks i svi derivati kukuruza (prekrup, griz i skrob). Za ribolov deverike dobro je koristiti iskljucivo kompaktnu hranu. Potrebno je formirati kugle velicine mandarine, cvrstoce kao da smo na tekucoj vodi. Hranu obavezno treba prosejati na sito. Sve dobro izmešati, navlažiti i prosejati kroz sito, pa stavljati prethodno razbijeni fuj. Dodatkom lepka (Bentonit ili Decoler) dobicemo izuzetnu kompaktnost zemlje. Takvu primamu možemo bez ikakvih problema bacati i prackom.
:: kombinacije za deveriku ::
· 1 kg Sensas Carp (žuti, sivi ili crveni)
· 1 kg Sensas Gros gardon
· 1 kg Sensas Fond super
· 1 kg TTX Mais gras gros
· aditiv Vanillix (ili Frutix)
· 50 % zemlje (Terre de Some ili krticnjaka)
Ovu smesu nakvasiti i tri sata pre, ukoliko želite da sve cestice profunkcionišu i aktivno deluju što pre.
:: za krupaticu i deveriku ::
· 1 kg Sensas carp finne monture
· 1 kg Sensas Bremes (Juane crakunte ili Super bremes)
· 1/2 kg Sensas Etang (rouge, noire ili juane) ili Lake
· 1 kg TTX Mais Fine
· 50 % zemlje
· aditiv Brasemix ili Bremix super brasem
:: za kesegu i crnooku deveriku ::
· 1 kg Sensas Bremes (juane trakante ili super bremes)
· 2 kg Sensas Etange (juane, rouge, noire) ili Lake
· 1 kg Sensas Magic
· 1 kg TTX Mais fine
· 20 % zemlje
· aditiv Unix special brasem
:: za kesegu i crnooku deveriku 2 ::
· 2 kg Main futter
· 1 kg Sensas Etange
· 20 % zemlje
· 1/2 kg Mach blend
Jedna od boljih mešano domace-kupovnih varijanti je da u gotovu hranu za deverike, dodate smesu od ovsenih, jecmenih ili pšenicnih pahuljica sa dodatkom nekog lepka. Najbolji mamci za deveriku su mesni crvi, kasteri, durbaci, gliste, hleb, žito, larve komaraca i kukuruz šecerac. Dobro je da par dana pre pocetka ribolova nahranite mesto istim mamcima kojima želite da pecate. Ukoliko to nije moguce, uradite to cim dodete na vodu. Dva mamca su uvek potrebna. Recimo veca kolicina mesnih crvica kao primama, i par crvica na udici kao mamac. Postoje i druge kombinacije kao: kukuruz šecerac/durbak, kupovna primama/hleb, kasteri/kišne gliste. Mnogi pecaroši dodaju još jednu primamu glavnoj. Kasteri, seme konoplje, pirinac i žito su najpopularniji. Prava je umetnost odrediti kolicinu potrebne primame. Recimo da je minimum 0,5 l mesnih crvica, dve konzerve kukuruza, 1,4 do 1,8 kg suve kupovne primame i slicno. Maksimum je dva puta veci od ove doze. Kod deverike, vrlo je bitno da je ne uplašite prilikom primamljivanja. Deverika je riba velikih dubina i vrlo slabog vida. Zbog toga je izuzetno osetljiva na neprirodne zvuke. Dobra varijanta bacanja primame je da prvo, pre nego i pocnete pecanje, na željeno mesto zabacite samo hranilicu bez udice punu pripremljene smeše. Nakon minut-dva povucite blago najlon i hranilicu. Na taj nacin ce hrana spasti iz hranilice i razmazati se po dnu. Sada izvucite hranilicu i ovaj postupak ponovite par puta. Na kraju namontirajte udice, napunite hranilicu, bacite i cekajte. Trebace malo vremena da se situacija smiri i deverika dode na mesto. Obratite pažnju na to da je deverika slabovida i da nece videti mamac, ako je daleko od hranilice 5 cm je sasvim dovoljna razdaljnina od hranilice do mamca.
 |
