Poreklo karaša su reke koje se ulivaju u Severno, Balticko i Crno more, kao i one koje se ulivaju u Atlanski okean, pa sve do reke Lene. Živi uglavnom u mirnim, jako zatravljenim ravnicarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u rekama. Njegova izuzetna izdržljivost omogucava mu da živi i u onim vodama u kojima druge ribe ne mogu. Na primer, moguce ga je naci i u bazenima koji se u toku zime skoro potpuno lede, a u toku leta zbog male kolicine vode, postaju izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. U zavisnosti od uslova života, karaš ima veliku varijabilnost grade. Prosecno poraste 15-30 cm, a dostiže i do 50cm i težinu od 2,7kg. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama dešava se da se prenamnože pa se tu mogu naci duguljasta zakržljala jata ciji pojedinci teško premašuju 300g. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. Kada dodu bolja vremena, potomci zakržljalih jedinki postaju brzorastuci primerci okruglog tela. U vodama sa dosta hrane, a posebno u onima u kojim ima dosta grabljivica, mogu se naci ogromni primerci karaša, ali su oni izuzetno retki.

Karaš živi na dnu gde se i hrani sitnim životinjama i delovima biljaka. U toku leta se hrani intenzivnije, dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane. U vodama koje se zimi potpuno lede, preživljava zahvaljujuci svojoj telesnoj izlucevini koja se ne ledi, a obezbeduje vlažnost kože. Pari se u maju i junu, a ženka položi oko 300.000 komada jajašaca na podvodnom bilju.

:: lov karaša ::
Sezona najboljeg lova je od juna do oktobra, posebno kada je pritisak visok, i nema vetra. Na vecini voda, treba loviti nocu i od izlaska sunca pa sve do 10 casova. U toku izrazito toplih dana, probajte da pecate na hlebnu ružu na udici velicine 16 ili 18. Prihranjujte blago potpuno razvodnjenim hlebom. Prihranjivanje jednog mesta u toku dužeg vremenskog perioda, pre pecanja, je jedan o od najboljih nacina da privucete veci broj razlicitih vrsta riba. Cudno, ali ovaj metod nece povecati broj upecanih karaša. Najveci razlog tome je to što karaši nisu velike lutalice. Uglavnom se zadržavaju na svojoj teritoriji, retko je napuštajuci. Ipak, mesto na kome lovite, treba dobro nahraniti mamcem sa kojim cete pecati, par sati ranije.

Ukoliko planirate rani jutarnji izlazak na vodu, nahranite u sumrak prethodnog dana i to sa par kugli navlaženog izgnjecenog hleba sa dodatkom mesnih crva i kukuruza šecerca. Rano izjutra pažljivo pridite hranjenom mestu i raspakujte pribor. Primeticete mehure vazduha na površini vode koji poticu od riba koje hraneci se riju po dnu. Nemojte više prihranjivati mesto, jer ce to samo rasplašiti ribu. Namamcite udice hlebnim ružama ili mesnim crvicima i zabacite tamo gde ima najviše mehura. Rezultat bi trebao da bude trenutan.

Karaša necete naci na svakom mestu u vodama u kojima boravi. Jata se obicno krecu po svojoj teritoriji u potrazi za hranom, ali njihovo ponašanje uslovljavaju i vremenske prilike. Jata su obicno sacinjena od jedinki istog uzrasta. Vece ribe plivaju u manjim grupacijama od po dve tri jedinke, koje se za vreme najvecih toplota u toku dana kriju u priobalju i medu vodenim biljem.

U dubokim veštackim jezerima, karaši se u toku vidljivog dela dana sele ka najdubljim delovima, dok predvece dolaze u plicake nekad ni 50 cm duboke. Svoje prisustvo odaju mehurima vazduha na površini vode, koji se stvaraju dok traže hranu po dnu. Uglavnom traži vode zaklonjene od jakog vetra, a idealna temperatura vode je od 16 do 20°C. U takvim uslovima, ocekujte karaša od rane zore pa sve do 10 sati pre podne, ali i od trenutka zalaska sunca pa sve do potpunog mraka. Sa naglim padom nivoa vode karaš nagonski pocinje intenzivnije da se hrani. Na taj nacin se priprema za ukopavanje u blato u kome može duže vremena da preživi u vrlo plitkoj vodi. Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspešnije na plovak. Štap od 4 metra, najlon nosivosti 1,1 kg bice dovoljni. Ukoliko se pojave krupniji karaši, uzmite jaci štap dužine 3,5 m i najlon debljine 0,10 - 0,16 mm i nosivosti 1,4 do 1,8 kg.

Kako je karaš riba dna, i kako se dešava da i desetak puta sisa mamac pre nego ga proguta treba posebnu pažnju da obratite na plovak. Uzmite uvek najfiniji plovak koji prilike dopuštaju. Nosivost neka mu bude od 0,5 do 1,5 g. Na otvorenim vodama bolje je koristiti crne plovke, dok je u senci bolje uzeti crvene. Nocu dodajte fluorescentne ampulice kako bi videli trzaje.

Za vreme mirnih dana manja olova vezana 15 cm iznad mamca su savim dovoljna da obezbede da udica leži tik iznad dna. Kada pecate vagler tehnikom, uzmite minimalno olovo koje ce vam omoguciti da zabacite na daljinu od 1 do 3 dužine štapa. Kada je vetrovito, stabilizujte mamac na dnu sa par olovaca 60 do 90 cm iznad mamca. Olovca treba da budu 15 cm iznad dna, kako se mamac ispod ne bi mrdao usled talasanja vode. Udice izaberite izmedu velicina 10 i 18 u zavisnosti od mamca. Ispitivanje dubine vode je najbitnija mera pre pecanja. Ima dve svrhe, prvo da se ispitaju konture dna, a onda i da se mamac postavi tako da tek dodiruje dno. Kada sagledate izgled dna, bacite primamu sa unutrašnje strane terase. Svakih pet minuta dodajte još primame i ponovo zabacite.

Za nocno pecanje bolje je koristiti štapove dužine 3 do 3,5 m i najlon nosivosti 2,3 kg. Pecajte ih dubinskom metodom normalno ili sa otpuštenim najlonom i slobodnom špilnom ili plovkom. Idealni plovci su oni sa crvenom kuglom na vrhu antene, kako bi bili dobro uocljivi za vreme sumraka. Nocu ih možete zameniti sa onima koji imaju fluorescentne antene. Plovak vežite wagler metodom, samo na dnu, tako da može da klizi slobodno niz najlon izmedu dva granicnika. Dodajte jedno malo olovce na 15 cm iznad udice, kako bi mamac što pre pao na dno i da bi tu ostao fiksiran. Karaš pre svega voli nepomican mamac, pa mu treba i omoguciti. Takode, ako je moguce koristite brzo tonuce najlone.

Uobicajeni mamci su kukuruz šecerac i kišna glista (Eisenia foetida), ali su se kao najbolji pokazali hleb i mesni crvi zasebno ili u sendvicu. Primama treba da bude bele boje sa primesama mamca na koga pecate. Nekada mogu da se kao mamci koriste i kocke mesnog nareska ili zamrznuti grašak. Primama bi trebala da ima aromu konopljinog semena.
Tipican pokret plovka pri trzaju karaša je kompleksan i može da traje i do pet minuta. Prvo plovak potone, pa izroni, nakon toga krene na jednu pa na drugu stranu i najzad potone. Takode, nekada se desi da karaš sisa mamac. U tom slucaju plovak samo vibrira po površini. Da bi primetili tako fine trzaje koristite plovke sa prugastim antenama. Najzad, poslednja manifestacija može se videti kad karaš pride mamcu, zaustavi se ispred njega i onda naglim otvaranjem usta usisa mamac. Tada plovak jednostavno brzo i odlucno potone pravo u dubinu vode. Kada se karaš sprema za ukopavanje u blato, kad nivo vode krene naglo da pada i izgled trzaja plovka se menja. Tada su trzaji nagli, pravolinijski i treba kontrirati kad plovak ide dole. U ovom periodu treba koristiti najosetljivije takmicarske plovke, a štap je neophodno držati u ruci kako bi brzo mogli da reagujete.

Rupe u travi su prava mesta za zabacivanje plovka. Medutim, nemojte zabacivati u sredinu rupe, vec na samu njenu ivicu. Na taj nacin cete smanjiti broj lažnih trzaja prouzrokovanih udarom tela ili repa karaša po najlonu.
U toku zime, karaš se hrani u toku najtoplijeg dela dana, kada su temperature najviše i kada je voda osuncana. Idealna temperatura vode je 7°C, mada je karaš aktivan sve do 4°C. Interesantno je da se karaši cesto u toku zime igraju na površini vode. Nervozno se bacaju i po nekoliko puta u nizu. Ova igra nema veze sa hranjenjem i vrlo teško cete ovakvog karaša upecati. Ovo zimsko igranje treba razlikovati od letnjeg izranjanja, kada se karaš hrani i kada polako prevaljuje telo po površini.

:: neki od najboljih recepata za prihranu mesta za pecanje karaša ::

Testo od ovsenih ili zobenih pahuljica
Ove pahuljice se skuvaju. Dobro skuvane, pospu se hlebnim pahuljicama ili belim pšenicnim brašnom, najbolje onim za razvlacenje, pa se dobro umese. Pre posipanja može se dodati i neki mirisni sastojak. Npr. za bodorke anis ili korijander, za karaša i deveriku šecer. Kada je ovako testo pripremljeno, može se dodati i malo meda. Ako ste se namerili na šarane, umesto pahuljica ili brašna od pšenice dodajte kukuruzno brašno (nikako griz).

Testo od kukuruznog brašna
Narocito je dobro za karaše i šarane. Kukuruzno brašno se ukuva. Po njemu pospu hlebne pahuljice ili belo pšenicno brašno. I ovde se preporucuje dodavanje mirisnih materija u prašku i meda. Ako lovite mrene ili klenove, onda ukuvanom kukuruznom brašnu dodajete istrugani sir i vanilin šecer.

Testo od griza
Kao za pravljenje testa od pahulljica, skuva se griz, pa se pospe pahuljicama ili pšenicnim brašnom. Kada mu se doda anis u prahu, odlican je mamac za karaše, bodorke i deverike.

Hleb
Koristi se sredina svežeg belog hleba, odnosno peciva. Beli hleb je bolji za stajace vode dok je polubeli hleb pogodniji za tekuce vode. Treba voditi racuna da mirisni dodaci teško prodiru u hleb i voda ih brzo ispira. Zato su preporucljivi dodaci u tecnom stanju, kao npr. vanila koja se dodaje pecivu.