Peš je srodnik cikovima, pa i deli isto stanište sa kamenim cikovom. Najviše voli brzo tekuce vode u kojima se krije iza kamenja, u gustoj travi dna ili u korenju priobalnog bilja. Ima ga u svim rekama dunavskog sliva. Glava mu je vertikalno spljoštena i ima po jednu malu bodlju sa svake strane. Dva dorzalna i repno peraje su mu lepezastog oblika. Boja mu varira u zavisnosti od staništa, ali je najcešce braon zelene boje sa tamnijim nepravilnim šarama. Naraste do 12 cm.
Hrani se krupnijim insektima i njihovim larvama kao i raznim recnim racicima. U našim vodama žive dve vrste peševa. Cottus gobio vrlo retko napada, a Cottus poecilopus nikada ne napada ikru drugih riba tako da se ne može smatrati štetnom ribom. Dok prva vrsta živi u celoj srednjoj Evropi, druga je nastanjena uglavnom u donjim tokovima reka dunavskog sliva. Mresti se od marta do maja i svoje gnezdo brani od drugih riba. Mlad se izleže nakon tri do cetiri nedelja i sve vreme su roditelji u blizini. Nakon izvaljivanja, mlad odlazi nizvodno u potrazi za hranom.

:: lov peša ::
Nema ekonomskog znacaja i sem na takmicenjima, nema ga svrhe loviti. Lovi se lakim ribolovnim priborom, najlon debljine 0,10 - 0,16 ili tanji, udica br. 12-16, plovak nosivosti 0,5 - 1,5 gr. Mamci su glista i razni insekti. Mesta za lov peša su priobalna podrucja cije dno mora biti kamenito.

Koristi se kao (dobar) mamac za smuda, koji mu je i najveci prirodni neprijatelj. Peš kao mamac može dugo da preživi na udici i da podnese velike dubine i nedostatak kiseonika, što nije slucaj sa beovicom, koju nedostatak kiseonika i duboka voda brzo ubijaju.