Divlja forma šarana potice iz Mandžurije kineske provincije, odakle je naseljen u reke Mediteranskog, Aralskog i Kaspijskog sliva. Ovo je krupna, termofilna vrsta, koja se najbolje oseca u Suncem zagrejanim vodama nižih nadmorskih visina. Šaran je najznacajnija riba ravnicarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gastronomskog i privrednog aspekta. Od svih riba najcešce se nalazi na našim trpezama ribnjacki šaran-golac. Ribnjacki šaran je selekcionisan da ima što veci prirast uz obilje hrane. U povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost nije u srazmeri. Zakacen na udicu, brzo se predaje. Bira obicno kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu rede nalazimo. Postoji i tzv. Ceški šaran, koji takode spada u ribnjacke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma leda. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Cesto ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo ispituje mamac, pa ga je teško uloviti. Uboden na udicu, pronaci ce i najmanji zapon u vodi da obmota najlon oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovima reke držace se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. Njegovo telo je gomila mišica (ne predaje se do poslednjeg casa).

Kao svoje stanište, od koga se rede udaljava, obicno bira osuncana mesta do dubine od 2 m gde ima potopljenih panjeva i stabala koja su duže vreme u vodi. Ovakva drva su naceta crvima, koji su mu, pored školjki i puževa, glavna hrana. Mresti se od maja do juna pri temperaturi vode od 15 do 20°C, u plicacima obraslim vodenim biljem kao i na terenima koji su poplavljeni. Ženka položi od 50.000 do 1.664.000 komada jajašaca. Cim se ribice izlegu, hrane se zooplanktonom, a vec pri velicini od 2cm pocinju da se hrane na dnu reke gde traže larve insekata, ali i delove biljaka i semenke. U Evropi, šaran se hrani samo u toku tople sezone. Kada temperatura padne ispod 8°C, šaran prelazi u potpuno mirovanje.

Lov šarana

Pronaci ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu šarana. Pretražite vodu u potrazi za mestima gde se šaran baca i prevrce po vodi. Mehuri metana na površini vode odaju hranjenje ribe na dnu, što može biti i šaran. Danju se šaran sakriva blizu ostrva, ševara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krošnja drveta. Mamac bacen blizu tih mesta u toku dana cesto produkuje ugriz. U dubokim otkopima, kao što su mesta gde se vadila cigla, treba bacati mamac blizu podvodnih terasa. Locirajte terase pomocu olova na kraju najlona i plovka. Jezera su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka.

Šarana je najbolje pecati leti do 10 casova ujutro, popodne od 16 casova , a aktivan je i nocu . Za pocetak, dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se peca. Ovo se može uraditi plovkom i vecim olovom, koje se postavlja na kraj najlona. Povlacenjem plovka nagore, i stalnim uranjanjem u vodu, moguce je oderediti dubinu vode u svakoj tacki.

Sledeca stvar koju treba da odredimo jeste cime je prekriveno dno. Ovo radimo tako što zabacimo olovo bez udice u vodu i držeci štap pod uglom od 45 stepeni polako namotavamo najlon. U zavisnosti od tipa dna imacemo sledece ponašanje:

· meki mulj
potrebna je veca sila da se pokrene teg, ali kad se krene klizi veoma lako

· tvrdo dno
teg pri povlacenju trza, poskakujuci po dnu

· trava
otpor je veliki ponekad se zaglavljuje

Najcešce mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine vode. Tako se uocavaju karakteristicni klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Ako se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu odreduje dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obicno pogodno koristiti jedan do dva štapa. Riba se uglavnom krece uz krajeve stabla. Ako ne odredimo tacan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno cemo mnogo više kaciti udicom i kidati najlon, a drmanjem štapa šaran ce se rasplašiti.

Lov šarana s jeseni i zimi je mnogo teži, ali nije nemoguc. Kako vremenski uslovi izuzetno menjaju ponašanje šarana, moramo mu prilagoditi strategiju. Šaran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum, kako bi mu energija ostala za zimu. Iz tog razloga, primamu je potrebno bacati na jedno mesto. Ne rasipati je. Vrsta mamca zavisi od vode, ali su boili ipak najbolji.

Šaran se cele godine može pecati dubinskom metodom, površinskim ribolovom ili pecanjem plovkom.

Dubinski metod je najpopularniji, najjednostavniji i najefikasniji. Za dubinski metod, potreban je brz i snažan štap. Takode, štap mora biti žilav kako bi omogucio daleka zabacivanja zašta trebaju velika i teška olova. Ribu je neophodno što pre izdici od dna i potopljenog debla. U suprotnom, šaran ce se uplesti u granje, što je unapred izgubljena bitka. Dvodelni parabolici (sa oznakom carp) su najcešci, a nemali broj ribolovaca još uvek koristi i zastarele snažne štapove od bambusa. Idealan štap je dužine 3,6 m, bacacke mase70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od karbona, odnosno mešavine karbona i kevlara, takode se mogu koristiti, i to dužine od 3 do 3,9 m, bacacke mase 80 do 100grama.

Mašinica može da ima mogucnost potpunog oslobadanja najlona (slobodni hod špulne - bait runner, free runner, free spool, bait feeder - primedba V.S.) sa kapacitetom špulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3,5 kg. Ukoliko je voda puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od 4,5 do 7 kg, a za izuzetno teške vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg. Najlon treba da je opušten, kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Pošto se ovde ne preporucuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne dolaze u obzir. Znaci nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuce. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a povecava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. Standardni podvez je dužine 30 do 45 cm.

Veliki broj specijalnih šaranskih udica može se kupiti u prodavnicama ribolovacke opreme. Udice moraju biti jake i oštre i sa kratkim vratom. Velicine su 1/0, 2/0 I 3/0. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna udica uvek uplete u granje.

Umesto postavljanja mamca na udicu, možete koristiti i dlaku. Na ovaj nacin, umesto kacenja mamca na udicu, nanižite jedan ili veci broj mamaca na dlaku dužine do 5 cm, koju nakon toga privežete za vrat udice. Na drugi kraj dlake potrebno je postaviti granicnik kako mamac ne bi spao. Ova metod je izuzetno uspešan, jer mamac ostaje potpuno slobodan i šaran ga mnogo lakše uzima i rede ispušta iz usta kada ga ponese.

Olovo kod ovog metoda mora biti teško oko 100grama kako bi samo dalo kontru kada ribe uzme mamac. Dobro je koristiti klizece olovo ali i specijalnu montažu sa silikonskom cevcicom. (antitangle ili helikopter vez - više o tome u knjizi "Ribolovne tehnike i sistemi"). Kod ove montaže koristi se silikonska cevcica kroz koju se provlaci najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajuci ribu. Sa spoljne strane cevcice namešteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona. Olovo se može privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguce drugacije vezivanje. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Nije loše da cevcica bude u obliku latinicnog slova V, zakrivljena pod pravim uglom. Ovakva cevcica ce pružati još manji otpor šaranu kada uzme mamac.

Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka, popuštanja nema i vecina ribolovaca steže kocnicu mašinice do kraja, jer ako šaran krene svojim putem, vec je pod stablom. Preporucuju se izuzetno kvalitetne mašinice sa velikim kapacitetom špulne, zbog cestog kidanja najlona.

Za pravo pecanje šarana, potrebno je imati specijalne držace za štapove podove. Ovi držaci omogucuju da se više štapova posmatra jednovremeno. Na podove mogu se montirati indikatori trzaja.

Šaran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. Da bi ovo na vreme primetili, potrebno je koristiti indikatore trzaja. Elektricni audio vizuelni indikatori, majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Svi ovi indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove, tako da se mogu koristiti i u nocnom ribolovu.

Majmuni su u stvari prstenovi koji se kace na opušteni najlon izmedu mašinice i poslednje alke. Prilikom zatezanja najlona, majmun se penje i vizuelno signalizira da je mamac uzet. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju na sam vrh štapa. U normalnom slucaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45° u odnosu na pravac protezanja štapa. Kada šaran uzme mamac vrh se podiže ukoliko šaran odlazi od štapa, a potpuno se savija, odnosno pada ukoliko se šaran približava.

Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u više faza. U prvoj je potrebno pronaci mesto na kome želimo da pecamo. Dobro je da to mesto hranimo više dana u isto vreme istim mamcem. Na taj nacin navikavamo šarana na ukus. Kada dodemo na vodu, prvo što treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 1000 bojlija ili ekvivalentnu kolicinu druge hrane. (Ovo se odnosi samo na vode na kojima se retko lovi te mesto do tada nije prihranjivano. Ukoliko je mesto lovno, kolicinu hrane moramo smanjiti i do 90%) Cilj je šarana naviknuti na hranu, ali ne nahraniti ga. Ovo postižemo dodavanjem laksativa, sredstava koje podsticu probavu, u primamu. Šaran ce se zbog brzog varenja cesto vracati na hranjeno mesto, što je preduslov za dobar ulov.

U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite mašinicu, najlon se nece moci izvlaciti i mamac ce u poluluku padati, po pravilu bliže obali. Nakon smirivanja olova, polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Namestite indikatore trzaja i cekajte.

U slucaju trzaja, kontra treba biti odlucna, kako bi se udica zabila u usnu šarana. Po pravilu upecan šaran beži prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na špulni. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Ukoliko zaplete najlon u travu nema nacina da ga odatle izvucete.

Pecanje po površini je vrlo jednostavno i preporucuje se u letnjim mesecima u toku najtoplijeg dela dana, kada se šarani suncaju na površini. Uzmite komad korice svežeg hleba i okacite ga na udicu. Na najlon nemojte vezivati nikakvo olovo. Ukoliko želite dalje da zabacite, postavite plovak da leži na površini. Umesto korice, možete koristiti puf-ije, hranu za pse ili macke, žito i kukuruz ali i plutajuce boilije. Plutajuci boiliji se prave po istim recepturama kao i standardni boiliji, ali se u njih dodaje soda bikarbona (prašak za pecivo), kako bi boili bio šupljikav ili se termicki obraduju.

I kod ove tehnike, kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu se koristiti detektori trzaja.

Dva najveca problema kod ovog nacina pecanja je kacenje izuzetno tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje, sa obzirom da su izuzetno laki. Prvi problem se rešava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom. Drugi problem može se rešiti dodavanjem komadica balze uz mamac ili opterecivanjem najlona komadicem balze. Ukoliko se balza kaci na najlon, ona treba da bude oko 1,5 m daleko od mamca. Iznad balze je moguce staviti i malo olovce, kako bi se dodatno otežala, ali treba paziti i na nosivost. Takode je moguce dodati i jedno klizece olovo pre balze, bliže štapu, koje pri zabacaju stoji kod balze, pa pomaže da se mamac dalje zabaci, a kada padne u vodu, olovo klizne po najlonu i padne na dno, dok balza ispliva i drži mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na tekucim vodama.
Tehnika površinskog ribolova je u suštini drugacija od svih tehnika. Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steci njeno poverenje. Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta površinskim mamcima. Ovo treba ponavljati sve dok se riba ne pojavi. Kada šaran dode na mesto i pocne da jede primamu, treba nastaviti sa dohranjivanjem, kako bi se riba navikla na stalno padanje hrane na površinu vode. Tek kada procenite da se šaran više ne plaši, zabacujete mamac na hranjeno mesto. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude maksimalno skoncentrisan i miran, kako nekim nepromišljenim ili bucnim pokretom, ne bi oterao ribu.

Nakon kontre, šaran ce upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne. Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova, jer pribor to mora i izdržati. Oprema treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov šarana, sa tim da ne treba koristiti udice vece od br. 6.

Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Koristiti isti pribor kao i kod druge ribe iz familije šarana koje se hrani sa dna.

Bez obzira koji metod koristite, precizno zabacivanje je najbitnije. Pre svega treba naci mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem možete privuci i ohrabriti ribu da uzme mamac.

U poslednje vreme, tehnološki je moguce napraviti izuzetno jake, a dugacke štapove. Ovo omogucava da se dugim karbonskim štapovima ( dugim od 10 do 13 m), precizno zabaci mamac šaranu. Ovi specijalni štapovi imaju oznaku "carp and big fish".

Pogrešan izbor štapa, arome boila ili mamca nisu toliko veliki nedostatak kao što je neodgovarajuci podvez. Bitno je da uravnotežite velicinu udice i debljinu najlona. Recimo udica velicine 2 i najlon nosivosti 0,9 kg nema smisla sparivati. Više nije tacno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo, nefleksibilan i vidljiv cak i za slepog šarana. Moderne multifilamenti su upravo malog precnika, ali velike izdržljivosti. Preporucuju se strune debljine 0,18 do 0,20 mm.

Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepaju, a riba se oslobada. Oblik šaranske udice vec je uglavnom poznat. To su kratke i široke udice, malo zakrivljene, radi lakšeg kacenja. Vrh obican ili kriv (papagajke), materijal celik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskraja zamarati. Medutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Iskljucivo celicne kovanice dolaze u obzir (Mustad, VMC, Gamakatsu, Owner, Partridge, Drennan - primedba V.S.). Najpre zbog mnogo vece snage, a potom što su znatno deblje od karbonskih, pa teže proseku šaranove usne. Preporucljivi brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate manju udicu, znaci 1/0, i riba savije štap, a vi je u kontri ne zakacite odmah, stavljajte vecu. Taj šaran ima usta da u njih može stati pesnica i mora se što pre izdici od dna pa je potrebna debela udica velike snage.

Postoji jedna rasprava vezana za boju najlona za podveze. Naime, smatra se da je šaran navikao na crnu boju najlona i naucio je da ga izbegava. Pri povezivanju podveza treba imati na umu par stvari. Za upletene najlone grinner cvor je najbolji. Obratite pažnju da se blood cvor vrlo lako odvezuje. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme.

Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Ukoliko ste i ranije sa njim pecali, došlo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga oštete. Ako je površina jako ljuspicasta i neravna, obavezno zamenite najlon, jer ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. Pecaroši koji redovno odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godišnje, a podveze posle svake malo vece upecane ribe.

Dva su nacina vezivanja sistema ispod plovka. Prvi, za manje šarane je klasican klizni plovak, sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm, nameštenim ispod olova kako bi mamac ležao na dnu. Ukoliko se peca krupniji šaran, ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno i šaran ce ga primetiti. Bolje je postaviti vagler plovak, a olovo spustiti na vecu dubinu od dubine vode u kojoj pecamo. Predvez i dalje stoji ispod olova. Nakon zabacivanja, zategnemo blago najlon, što ce dovesti do stvaranja padajuce putanje najlona, direktno od vrha štapa do olova. Plovak ce nesmetano kliznuti na potrebno mesto na najlonu. Ovako ce prostor iznad mamca i olova ostati cist i šaran nece zazirati od najlona.

Pecanje šarana mušicarenjem za nekoga može delovati neozbiljno, ali nije mali broj internet izvora koji potvrduje da je moguce zakaciti šarana ovim metodom, a kao glavni zagovornik ove metode pominje se Dave Whitlock. Ono što je mnogo teže, jeste izvaditi šarana napolje. Možda najveci problem predstavlja pronalaženje bistre vode u kojoj bi ova tehnika bila moguca. Za opis ove tehnike, koja je kod nas skoro nepoznata izvor je sajt www.ribarska.com .

Imitacije koje se izraduju se mogu podeliti u tri grupe. Mušice, tj. imitacije insekata ili bolje receno imitacije vodenih životinja gde spadaju nimfe majske mušice, dragonfly i damselfly, a od životinja pijavice, crvi, gliste, puževi i racici. Drugo, imitacije biljnog vodenog sveta koju cine razni plodovi podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge. Treca grupa bi bila sve ono što covek baca u vodu, a tu spada kukuruz, hleb, krompir i dr. Pri izradi imitacija treba obratiti pažnju da imitacija bude što realnija. Izgleda da šaran ne voli impresionizam. Šarana možemo loviti mušicarskim priborom na dva nacina i to na videno i na nevideno.Na videno je kad vidimo šarana u vodi. Tada se trudite da zabacite vašu imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. Na nevideno je zabacivati mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi šaran mogao biti. U oba slucaja dobro je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz.

Imitacije treba otežati. Ako nije dovoljno teška dodajte kuglicu olova na predvez na rastojanju od nekih 10 cm. Bolje je koristiti više manjih kuglica nego jednu veliku. Imitacija mora savršeno da oponaša kretanje pravog mamca. Ako lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta. Poželjno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naocare. Na jezeru možemo dati malo živosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Važno je da imitacija bude na samom dnu.

Još jedna bitna stvar je miris imitacije. Kad dodete na vodu provucite imitaciju kroz mulj, pesak i sl. i na taj nacin cete otkloniti vaš miris. Ponekad je dobro imitaciju umociti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u šecer. Znamo da šaran voli slatko.

Loviti šarana mušicarskim priborom možete i nocu. Tada je najbolje koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Na ovaj nacin znate da je šaran tu negde. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. Pratiti ga sve dok ga struja ne prinese obali. Šaran se nocu može naci uz samu obalu u 10 cm dubokoj vodi. Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to može oterati ribu. Povremeno bacite šaku primame.

Evo nekoliko recepata za izradu šaranskih "mušica". Pre toga samo napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice bude okrenut na gore. Ovo ce donekle rešiti problem cestih kacenja za podvodne elemente.

:: Corn fly by Tom Connor ::

· Udica za nimfe Tiemco TMC 2457
· Komad najlona do 10 kg nosivosti
· Komad žute spužve 6mmx12mmx6mm
· Olovna žica
· Crni osnovni konac

Dosta jednostavna mušica, ali zato ubojita, pogotovo za nocno mušicarenje. Komad žute spužve oblikujete makazama da lici na zrno kukuruza. Na telo udice namotate osnovni konac kojim pricvrstite komad najlona. Lakirate sa sredstvom za ucvršcivanje glave. Zatim pricvrstite olovnu žicu i namotate oko tela. Ovo ce biti otežanje udice. Sve to prekrijete osnovnim koncem svežemo cvor i lakirate. Na najlon pomocu igle za šivenje navucemo spužvicu i na udaljenosti od oko 1 cm ucvrstite super lepilom. Odrežite višak najlona i Corn fly je spreman za upotrebu. Za vreme ribolova spužvicu možete umakati u extrakt anisa, vanile ili banane. Nemojte istu mušicu umakati u razlicite arome. Mušicu zabacite na mesto na koje ste predhodno bacili kukuruz i cekajte na trzaj.

:: Bread & crust fly by Dave Whitlock ::

· Udica za suve mušice velicine 8 do 12
· Beli i braon sunder
· Braon osnovni konac

Još jednostavnija mušica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a. Namotajte osnovni konac do luka udice i pricvrstite spužvice tako da braon bude na vrhu. Braon spužvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. Vratite konac do oka udice i pricvrstimo drugi kraj sundjera. Svežite cvor i odrežite viškove sundera na oba kraja. Mušica je dobra za sve slojeve vode i površinu u zavisnosti gde se šaran nalazi. Bolji rezultati se postižu prihranjivanjem šarana hlebom i potapanjem imitacije u mirišljave extrakte.

:: Berry fly by Dave Whitlock ::

Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drvecem na kojima rastu plodovi poput trnjina recimo. Ribolovci su primetili da se šaran rado skuplja ispod njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drveca.

Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda. Nakon postavljanja dlake na udicu, vezanja cvora i lakiranja, makazicama ošišate dlaku u oblik ploda. Važna napomena za lov sa ovom "mušicom" je da se mora cuti ono "PLOP" kad ona udari o površinu vode, baš kao i pravi plod.

Od mušica koje imitiraju životinje najbolje se pokazale: Dragon fly nymph, San Juan Worm.May fly nymph, Caddis larve, Prince nymph, Flashback hare's ear, Crazy Charley muddler ,Dave's damsel nymph i druge.

Pri izboru arome za primamu i mamac, važno je usaglasiti sa onim što se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. Prihranjuje se u manjim kolicinama sa probarenim kukuruzom. Male kolicine hrane služe samo zato da se šarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi cekala prihranu slabo bi napredovala. Kukuruz za prihranu mora biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi mnogo bele ribe i rakova. Na takav se kukuruz i peca. Obicno se prihranjuje uzvodno 7-10 m od mesta pecanja.

Jedna dobra primama ima sledeci sadržaj:
250 g riblje hrane za šarane kupovne, 50 g soje, 125 g pšenicnog griza, 15 g mleka u prahu, 15 g cimeta, 2 g betana, 1 g pivskog kvasca, 6 jaja. Ukoliko želite da koristite aromu, dodajte je u maloj kolicini.

Još jedna uspešna primama jeste recimo:
250 g soje, 250 g pšenicnog griza, 2 g betaina,1 g cimeta, 4 ml arome jarebike, 4 ml ulja od badema.

Da bi se povecala masa kupljene, fabricke primame, u nju se može dodati do 50% soje i pšenicnog griza, a da se ne pokvare njene karakteristike.

Šaran se može loviti na durbaka, zelenu glistu, obicnu glistu, crvice, noklu (valjak), hlebnu ružu, gnjecen hleb, kukuruz (stari i mladi), školjku, recnog puža, rovca, ribicu, baren krompir, pa cak i na tvistera.

Boili su lopte od meke smese koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu. Postoji veliki broj vec pripremljenih, kupovnih boila, ali zbog svoje cene nekada je bolje napraviti sopstvene (Za preko 40 proverenih recepata za boilije pogledajte poglavlje mamaca u knjizi "Tajne ribolova" - primedba autora). U kucnoj radinosti umesto boilija moguce je koristiti i valjak koji se pravi na sledeci nacin: 2/3 kukuruznog i 1/3 pšenicnog brašna zamesiti u hladnoj vodi (po želji obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri. Od smese se odmah prave nokle velicne oraha. Nokle se ubacuju u kipucu vodu i mešaju se varjacom da se ne zalepe za dno. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod tekucu hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoci bar jedan metar. Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata, na dlaci i duže, a voda i bela riba teško je skidaju.

Školjke i puževi se pripremaju tako što se ocišceni ostavljaju na jakom suncu da se isuše. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teže skida. Kuvanjem takode postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa preporucuje da se to radi napolju.

Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili, sem što im se dodaju riblje meso, kosti i kožura. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti maciji biskviti. Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila, uz dodatak lana ili koriandera.

Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. Jedini je uslov da se ostave preko noci u vodi da nabubre, a da se sutra blago prokuvaju oko sat vremena kako bi omekšali. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku, ili stavlja u vakuum vrece i ostavlja par dana da pocne da fermentira, kada pocinje da dobija blago alkoholnu aromu. Kace se o dlaku oko udice broj 6.

Paste (nekuvani valjci - primedba V.S.) su izuzetna primama za šarana. Pripremaju se kao i semena, ali se nakon toga pasiraju. Odlicne paste se prave od kikirikija, suncokretovih semenki i ostalih masnih semena.

Kikiriki je odlicna primama za šarana. Ostavite ga preko noci da nabubri i prokuvajte ga oko sat vremena. Ostavite ga dan dva da fermentiše. Slobodno ga koristite u vecim kolicinama, jer mu se kuvanjem drasticno smanjuje kalorijska vrednost.

Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. Sece se u obliku kupe i postavlja na udicu. Meso iz gulaša se može koristiti kao mamac. Gulaš treba da bude dominatnog ukusa na ono što se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i sa cime se šaran potencijalno hrani. Kao primama koristi se seme konoplje, a peca se na komadice mesa. Salama je fin mamac, ali i primama za šarana. Sece se u obliku kupa. Jetra je mamac prepun aminokiselinama. Sece se u kocke i kaci direktno na udicu. Dobar je dodatak boilijima.

Hrana za pse i macke se može koristiti kao mamac. Kaci se direktno na udicu ili na dlaku. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlaže kako bi omekšali. Obicno se koriste kao površinski mamac.

Riba, a posebno komadici pastrmke mogu se koristiti kao mamac za šarana, ali se pre upotrebe mora prokuvati. Kaci se direktno na udicu.

Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac. Paste od raznih žitarica, brašna soje i kukuruza dobijaju se mešanjem sa jajetom, boje se i aromatizuju. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji.

Sir se može koristiti kao mamac, a pravilo je prosto što smrdljiviji to bolji. Može se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga možete dodavati u boili.

Mesni crvici su rado videna hrana šarana. Mana im je što i druge ribe vole da ih konzumiraju. Ukoliko se koriste kao primama, potrebno ih je preliti vrelom vodom, kako bi uginuli, kako bi se sprecilo njihovo odlaženje od mesta primame. Od glista u obzir dolazi iskljucivo zelena ritska, jer sve ostale odmah napadne bela riba.

Kukuruz šecerac je najcešci i najprovereniji mamac i primama za šarana. Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila, jagoda, tuti-fruti,...). Kace se direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku oko udice 4 do 6. Konoplja se može koristiti kao mamac i to na dlaku koja se veže za udicu 4 ili 6. Obavezno je ubacite u primamu. Pre upotrebe potrebno ju je prokuvati.

Komad hleba je ono cemu ni jedna riba ne može odoleti. U tome je i najveci problem. Kako sacuvati hleb na udici, a da ga sitnija riba ne ugrabi. Hlebna pasta, se pravi od hleba starog nekoliko dana. Uzima se samo unutrašnjost hleba koja se kvasi i mesi. Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. Hlebna ruža se pravi od svežeg hleba i to njegovog unutrašnjeg mekog dela. Otkine se jedno parcence hleba, a zatim se u jednom kraju stisne i provuce udica.

Ikra riba može se može koristiti kao mamac za šarana. Kaci se direktno na udicu, ili dlaku. Koriste se krupnija jajašca, kao recimo jajašca pastrmke.

Mancmelov se može koristiti kao plivajuci mamac za šarana. Koristiti najmanji moguci mancmelov koji možete nabaviti u radnji. Iako su vrlo socni, ostaju na udici dosta dugo.