Somovsko ludilo
- Prolecno blinkerisanje soma na savskom jezeru (odlomak)
- Jezerske nemani:
Pre par godina nas nekolicina uporno smo pokušavali da zakacimo nekog od krupnih somova, kojih u jezeru ima zaista puno. Medju nama je bio i Milan zvani "Ajkula" (svi na jezeru ga znaju, ali u ovom trenutku nikako ne mogu da se setim kako se preziva). U jednom momentu njemu je udario som od nekih dva-tri kilograma, pa je Milan poceo bez velikih ceremonija da ga vuce prema obali. Ali nakon dvadesetak metara som je naglo zastao, kao da ga je neki viljuškar zgrabio svojim celicnim zubima. Struna je brzo pocela da se odmotava, tako da je Milan u poslednjem trenutku uspeo da uskoci u gumeni camac. Nepoznata sila vukla je ribolovca puna dva sata po jezeru, do "Buka" i nazad, a mi smo išli obalom i s nevericom posmatrali zbivanje koje se granici sa najsmelijom fantazijom.
U jednom trenutku, kad je i Milan vec poceo polako da malaksava, otpor iz dubine je prestao, camac se zaustavio. Ribolovac je namotao najlon i ubacio u camac soma od dva i po kilograma, odranog i krvavog, ocito išcupanog iz želuca nemani od preko sto kilograma.
Niko sa sigurnošcu ne zna koliki somovi žive u jezeru. Kažu da ima primeraka od dvesta kilograma. Verujem da ih zaista ima, jer je jezero nastalo nakon pregradjivanja starog korita Save, pre više decenija, relativno dobro je cuvano od mrežarenja, obiluje somovskom hranom.
Joca Simonovic
- Cudan i neverovatan dogadjaj na jezeru u Centi
- Pas je nestao u dubini:
Bilo je to sredinom aprila prošle godine. Ja i moj prijatelj Stanko cekali smo soma na velikom jezeru u Centi. Dan ranije, na istom mestu, Stanku je ogroman som odneo sve, pa smo se sada bolje spremili - jaci pribor, babuške kao dlan, nekoliko zalenih žaba. Vreme je bilo idealno.
Nedaleko od nas jedan cica je dresirao svog psa. Obala je odjekivala od njegovih komandi: "trci", "drži", "donesi"... A onda je cica, bez ikakvog obzira prema nama, koji smo uporno cekali pored štapova, poceo da baca komad drveta u vodu, i pas je poslušno plivao i donosio drvo nazad.
Nema vece nevolje za ribolovca, nego kad mu neko u prirodi, daleko od civilizacije, pokvari dan. Pobegao si od takvih, da bar za trenutak okrepiš dušu, a oni te pronadju na usamljenom jezeru, citavih pedeset kilometara od grada!
U jednom casu, covek je opet bacio komad drveta u vodu i viknuo: "Donesi!" Pas je u žaru zaplivao, grabeci šapama vodu, i uskoro su njegove vilice cvrsto stezale komad drveta. Napravio je zaokret, ali je odjednom zastao kao da se predomislio, zatim je glasno zacvileo, pa se okrenuo kao da hoce da ujede nevidljivog neprijatelja.
Cica na obali je rukama štitio oci, dovikivao psu nešto sasvim nerazumljivo, a ovaj ga je samo tužno pogledao i sledeceg momenta nad njim se sklopila voda. Ostalo je nekoliko krugova i komad suvog drveta u sredini.
Ljudi, gde je moj pas? Gde mi je pas?...
Ja i Stanko nemo smo se gledali. Na zapadu je crvena sunceva kugla tonula u mekane oblake sutona.
Pero Solar
