Naša štuka je riba nizijskih voda, reka, jezera i bara. Prema nekim podacima, naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase, mada kod nas ima zabeleženih primeraka do 15 kg. Telo štuke je zelenkaste boje sa žuckasto-belim poprecnim prugama. Izduženog je i vretenastog oblika sa snažnim repom na kraju. Po obliku tela, može se zakljuciti da štuka nije dobar plivac na duže staze, vec napada iz zasede, iz ševara, granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. Njen jak rep joj daje ogromno ubrzanje pri napadu. Ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja, u vecini slucajeva odustaje od daljeg proganjanja plena. Ovo treba imati u vidu pri vodenju varalica. Glava štuke je karakteristicnog oblika gušcijeg kljuna. Na njoj se nalaze velika usta, sa 700 oštrih zuba. Štuka plen hvata sa boka i okrece ga napred glavom, te ga tako guta.

Vid joj je odlicno razvijen i pretežno se oslanja na njega pri lovu. Treba imati u vidu da je štuki potrebna svetlost za lov, ali da se kod bistrih voda, ona ipak odlucuje za lov pri sumraku, jer je tada druge riba teže uocavaju.
Hrana su joj sva živa bica manja od nje koja se mogu naci u vodi do dubine od 2 m ili na vodi.

Mresti se prva, vec krajem zime, kada temperatura vode prede 10°C, u našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti.

Leti, štuka lovi izjutra i predvece, a u toku dana samo za oblacnog vremena. Sa jeseni, lovni period štuke se produžava na skoro ceo dan. U ovom periodu štuka taloži masne naslage za zimu. Zimi ne prestaje sa hranjenjem, posebno za vreme lepih i suncanih dana, kada bela riba krene da pliva.

:: lov štuke ::
Bez obzira da li je u pitanju reka, jezero ili kanal, potreban joj je i prostor sa plitkom vodom obrastao biljem da bi se mrestila, ali i da obezbedi sklonište iz koga vreba plen. Iako se štuka, u principu, može upecati preko cele godine, njen apetit je ipak promenljiv.

Štuka se najbolje hvata kada je oblacno vreme. Po suncanom danu najbolje je probati uvece pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije loše. Dan sa slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj površini vode. Vreme pre nadolazece oluje je možda najbolje vreme za pecanje štuke.

Definitivno najbolje mesto za traženje štuke u rano prolece su plitki zalivi. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv, muljeviti deo ispred je prvo mesto gde treba probati. Zatim, pešcana ili šljunkovita obala koja se veoma blago spušta ka dubini je takode dobro mesto. Najbolje je probati na mestima uz obalu koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Severna obala je zašticena od hladnog severnog vetra i zato se voda brže zagreje na toj strani jezera. Hladan severni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema južnoj obali i zato je voda sa južne strane hladnija u prolece.
Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Manje štuke ostaju u plicoj vodi, dok se velike premeštaju u duboku vodu. I u ovom slucaju štuke ce biti u blizini neke strukture u vodi. Može to biti ivica trave, ivica gde plicak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stene i slicno.

Krajem leta štuka kao da oseca da se bliže posniji dani, pa pocinje intenzivnije da se hrani. Za vreme veoma toplih dana u avgustu, štuke ce se pomeriti u dublju vodu, i tada ih je najbolje i tražiti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. U to vreme su šanse za uspešan ulov povecane i tada je štuka zakacena za varalicu najborbenija.

Jesen je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru, neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme kada se gomile ribolovaca upucuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke, koji se ni jednom u svom životu nisu mrestili. U jesen kada voda pocne da se hladi, dolaze u plice delove. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji još uvek imaju zelenu travu i plica strana ivice škarpe. U kasnu jesen štuke se mogu naci skoro na svim mestima. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se zadržavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate. Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveci primerci. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imacete šansu da se veoma srecni vratite kuci sa pecanja.

Mnogi pocetnici smatraju ribolov na štuke kao usputnu stvar kada podu na pecanje. Obicno koriste stare i nepotrebne štapove za ovu namenu, ostavljajuci ih sa strane. Cesto se desi da štuka potpuno proguta udicu i nakon toga otkine najlon, što joj prouzrokuje sigurnu i bolnu smrt.

Štuka se može pecati na cetiri osnovna nacina:
• na mrtvog kedera
• varalicarenjem
• mušicarenjem
• na živog kedera

Za dubinsku metodu na mrtvog kedera štap mora da bude jak. Vecina šaranskih štapova može da se koristi, sem onih najmekših, jer sa njima nije moguce zabaciti težak mamac na vecu daljinu. Dužina treba da mu je od 3 m ukoliko je to šaranski štap, ili 3 do 3,7 m ukoliko se koristi pravi štap za štuke.

Najlon treba da ima deklarisanu nosivost od 4,5 do 5,5 kg i treba mu na kraj postaviti sajlu dužine 45 do 50 cm nosivosti od 9 kg. Mrtav keder se kaci sa dve trokrake udice velicine 8 na sajli dužini 7,5 cm. Koristite bodorku, haringu, skušu ili neku drugu ribu. Ucvrstite mamac obmotavanjem najlona oko repa ribe, što ce vam pomoci ukoliko zabacujete na vece daljine. Štuka obicno guta prvo glavu ribe. Zbog toga udice kacite što je moguce bliže repu. Ako pecate sa plovcima na mrtvog kedera potrebni su vam specijalni plovci za štuke velike nosivosti.

Moguce je koristiti i klizece plovke vece nosivosti, ali u sistemu u kombinaciji sa dubinskom metodom. Plovak se postavlja iznad olova, a stoper na mestu na kome najlon sece površinu vode. Nakon zabacivanja, plovak ce kliznuti do granicnika što je i dubina vode, a olovo povlaci mrtvog kedera na dno. Trzaj se manifestuje potapanjem plovka.
U toku cele godine mrtva ribica se može koristi kao varalica. Velicina mrtve ribe treba da da bude izmedu 8 i 10 cm i težine do 60 g. Osnovu ovog sistema cini jig glava. Udicu provucete kroz riblja usta, kroz telo i stomak i izvadite vrh udice napolje. Jig vežete preko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Mamac bacate finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Ovim sistemom pretražujte sve slojeve vode, od dna do površine. Ožvljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj nacin riba kao da skakuce po dnu glumeci ranjenu ribu.

Dosta pecaroša je neopravdano skepticno u vezi uspešnosti varalicarenja na štuku. Postoje dva razloga za to. Prvi je da je velicina štuka koje se pecaju na ovaj nacin manja, oko 3,1 kg, ali je moguce upecati veci broj riba. Drugo, varalicarenje je uspešnije u leto i jesen nego zimi, kada to pecaroši obicno rade. Štap za varalicarenje je idealne dužine 2,7 m. Kada se peca iz camca, potrebno je koristiti vrlo kratke štapove, dužine 1,8 m. Kombinacija karbonskog teleskopa i mašinice je idealna, jer se štap drži u rukama sve vreme pecanja. Za ovu svrhu se koristi mekši štap u odnosu na onaj za dubinsko pecanje. Na špulnu je potrebno postaviti do 100 m najlona nosivosti od 4,5 do 7 kg. Podvez sajla treba da je 30 cm duga. Kraci podvez ne treba koristiti, jer krupnija štuka guta mamac, pa bi recimo 15 cm podvez bio progutan u jednom zalogaju i riba bi zubima presekla glavni najlon.

Zabacivanje i namotavanje najlona je bitno kod varalicarenja, medutim ima još nekih stvari o kojima treba brinuti. Nemojte zabacivati istu varalicu bezbroj puta na sve strane. Bolje je prvo razmisliti gde bi štuke mogle da se nalaze i gadajte to mesto. Vrsta varalice narocito zavisi od vremena i vrsti vode. U mnogim slucajevima samo iskustvo pomaže. Uzmite u obzir prozirnost vode, podvodne panjeve, podvodnu vegetaciju i dubinu vode. Menjajte varalice cesto dok ne dobijete pobednicku kombinaciju vrste, boje i velicine za taj dan. Ova promena može biti presudna za uspešnost ribolova. Generalno, varalicu vodite polako i kontinuirano, a zimi je spustite što je više moguce u dubinu. Leti probajte po površini, ali probajte i u srednjem sloju vode. Ravnomerno vucenje promenite u isprekidano, samo ako ovo prvo ne daje rezultate.

Pretražite varalicom vode koje su naizgled nemoguce za pecanje, na kojima do sada niko nije pecao. Cesto se u ševarju kriju štuke u zasedi. Korišcenje varalice sa jednom udicom omogucava zabacivanje medu drvece ili u sred vodenog bilja. Nikad nemojte bacati varalicu baš na mesto gde ocekujete da je štuka, vec nekoliko puta zabacite oko tog mesta kako bi je izmamili iz zasede, a ne bi uplašili.

Nepisano pravilo je da se u prolece i jesen kada je voda hladna sve varalice vuku sporo kroz vodu. U leto, iste varalice se vuku mnogo brže, u zavisnosti od situacije. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od vecih modela. Veliki broj ribolovaca stavlja i kašikare ispred voblera pogotovu u rano prolece što je pogrešno. Voblere ne treba vuci ravnomerno, jednolicnom brzinom, kako to vecina ribolovaca pogrešno radi, vec ih treba oživeti serijom kratkih trzaja nakon kojih dolaze pauze. Pauze ne treba da budu duže od 5 sekundi.

Vobleri se dele na tri vrste: tonuce, plutajuce i voblere sa neutralnom težinom. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je štuka neaktivna. Pri pecanju na neaktivne štuke ove varalice se trebaju vuci kratkim trzajem iza koje sledi pauza od oko pet sekundi. Plutajuci daju najjace vibracije od sve tri grupe i ovo je možda najjaci adut pri pecanju u dubokoj vodi i medu vodenim biljem, ali je pitanje kako spustiti plutajuci volbler u dubinu. Neki ribolovci koriste takozvani "sistem u tri pravca" koji koristi teško olovo na jednom kraju sistema da povuce voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji ce težeci da ide ka površini uvek biti na odredenom rastojanju od dna. Treci kraj sistema je najlon koji vodi ka štapu i mašinici. Dobro su se pokazali Zoranovi vobleri velicine 9,11 i 13 cm u crveno-beloj i zelenoj nijansi.

Bucktail jigovi moraju biti dugacki najmanje deset santimetara. Regularni plasticni jigovi su i dalje nezamenljivi za štuku u rano prolece ili kasnu jesen kada je štuka aktivna, ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica.

Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u lovu na štuku. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. Takode na kraju, na trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku, perje, plasticne niti, ili jiga što daje leptirici dodatne vibracije. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same površine i leptirom prave turbulenciju i "guraju" vodu. Takode jednolicno motanje se može koristiti u kombinaciji sa kratkim trzajima što je dobra taktika u nekim situacijama
Stare dobre kašikare "Effzet" ili "Mepps Cyclops nr. 3" i danas hvataju štuke istom žestinom kao i pre. Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jednolicno ili na trzanje, tipa trzaj, opuštanje, namotavanje, trzaj u stranu, izaziva štuku da ih napadne. U slucaju da se opazi štuka koja je promašila kašikaru , ne treba se usporiti sa povlacenjem, vec naprotiv, treba ubrzati vucenje varalice uz par naglih trzaja. Veoma je korisno da se posle svakih cetiri-pet okretaja rucke na mašinici napravi pauza od par sekundi.

Spinerbait je još jedna odlicna varalica za štuku. Spinerbeit može imati jedan ili dva leptira. Leptiri mogu biti u više kombinacija, kao dva duguljasta, duguljasti i okrugli ili dva okrugla. Dobro su se pokazli Mepps Anglia velicina 4 i 5.
U Americi se sve cešce koriste silikonske varalice za pecanje štuka. Pre svega tu su tvisteri, ali i razne gumice realnih oblika riba. Vrh udice može biti spolja, ali može se i ostaviti u telu varalice, kako bi se smanjio rizik od kacenja. Najnovije tehnike vucenja vormova po dnu i slugova po površini su se pokazale dobrim i za štuke. Jedna od preporuka je koristiti na istom sistemu jednu silikonsku varalicu u kombinaciji sa metalnom kašikom. Silikon ce dati vibracije, a kašika vizuelni efekat. Dobra kombinacija je Timber Doodle #1 + Mister Twister Split Double Tail uz dodatak male gavcice ili pijora okacenog kroz usta na udicu od varalice. Ova kombinacija u sebi sadrži sve elemente: vizuelni efekat, vibraciju i mirisnu notu.

Površinskim gumenim varalicama, bez obzira da li su to imitacije žaba, miševa ili nekih drugih sitnih životinja koje se mogu naci u vodi, uspešno se mogu loviti štuke. Tehnika je jednostavna. Zabacujte varalicu na željeno mesto, na cistinu, tik uz ševar ili površinsku travu, sacekate sekund dva i nakon toga vucete varalicu u trzajima imitirajuci plivanje žabe.

Za mušicarenje se koriste strimeri, specijalno izradeni za štuku. Ovo su krupniji strimeri živih boja, medu kojima crvena preovladuje. Vode se po površini, i to u nizu nepredvidivih i uvek razlicitih trzaja. Kontra mora biti pravovremena, ali ribar mora sacekati sekundu pre uzmaha rukom, kako bi se riba dobro zakacila. Ugriz je obicno spektakularan, kao i kod ostalih površinskih metoda pecanja štuke.

Na nekim vodama, štuku je moguce uhvatiti samo metodom ribolova sa živim mamcima. Kada temperatura vode opadne ovu ribu je moguce pokrenuti jedino njima.

Za ovu vrstu ribolova potreban je jak i krut štap dužine 3,5 m. Prilikom zabacivanja potrebno je obratiti posebnu pažnju kako mamac ne bi spao.Što je vrh štapa tvrdi, to je spadanje verovatnije.

Kapacitet špulne treba da je bar 150 m. Najlon mora biti nosivosti 5,4 kg. Ukoliko je voda puna panjeva uzmite jaci najlon nosivosti 6,8 kg.

Klizeci okrugli plovci precnika 3 do 4 cm se danas najcešce koriste. Jednostavnim pomeranjem klizeceg cvora možete menjati dubinu. Mali prsten ispod klizeceg cvora može poslužiti kao osigurac da plovak ni pod kojim uslovima ne preskoci preko cvora.

Pecanje živim mamcem je i dalje veoma zastupljeno u rano prolece koje je za ovu tehniku najbolje, prvenstveno zato što nema trave, a i štuka u to vreme pliva pored obale u potrazi za hranom. Izaberite mesto, zabacite kedera i cekajte da štuka sama dode ka njemu.

· Lutajuci živi mamac - Živa riba se slobodno krece podržavana plovkom po celom toku vode. Iznad mamca na najlon se postavi par sitnih olovaca kako bi se onemogucilo njegovo isplivavanje na površinu. Ovim metodom može da bude problematicno postavljanje mamca na vecu dubinu.

Pecanje na plovak je u prolece u suštini bolje nego pecanje na dnu, jer ipak pecate u plitkim vodama. U sustini, klizeci plovak je bolji od fiksiranog, zbog kontre koja je mnogo jaca i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plovak. Keder treba da bude dugacak oko 10 cm.

· Vodeni živi mamac - Ovaj metod je slican prethodnom, sa tim da se ovde koriste posebno dizajnirani plovci koji kontrolišu kretanje mamca kroz vodu. Ova taktika je korisna kada duva vetar. Iskusan pecaroš, ovom metodom, može zabaciti mamac na daljinu preko 150 m.

Ne treba koristiti ovaj metod na vodama obraslim travom i na vodama gde ima puno potopljenih grana i panjeva, jer tu plovak mora da se postavi previše plitko.

Nakon što zabacite mamac, pomerite se par metara niz obalu i privucite ga malo. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne izvucete mamac blizu obale. Cilj je prebrisati što vecu površinu vode mamcem.

• Živi mamac sa potpoljenim plovkom
Ponekad je potrebno da bacite mamac što je bliže moguce nekom mestu gde ocekujete da je štuka, recimo blizu nekoj potopljenoj grani. Ovo je najbolji metod za tu namenu. Plovak se kod ovog metoda potpuno potapa ispod površine, ali tako da pluta pod vodom. Plovak ce pridržavati podvez i mamac na željenoj dubini.

• Živi mamac na dubinci
Ukoliko treba da postavimo mamac blizu dna vode i ukoliko je voda bez prirodnih zapreka možemo koristiti klasicni dubinski metod. Na udicu pored žive ribe, postavljamo i jednu stiropornu kuglu kako bi pridržavala mamac da ne legne na dno, odakle ga štuka nece uzeti.

Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli, pecanje kederom na dnu daje bolje rezultate od pecanja sa plovkom, jer se mamac može spustiti na mnogo vece dubine nego sa plovkom.

• Živi mamac na otpuštenom najlonu
Na kraj najlona postavlja se samo par sitnih olovaca, kako bi primorali ribicu da se spusti niže u vodu. Mana ovog sistema je loša signalizacija ugriza štuke.

• Vucenje živog mamaca
Ukoliko se nalazite u camcu, možete primeniti i ovaj metod. Jednostavno nakacite živu ribu na udicu i vucite ceo sistem za camcem. Kod plicih voda obavezno koristite plovak, dok kod dubljih to nije neophodno. Zapamtite da je štuka dosta spora kada krstarite camcem.

Za podveze obavezno koristite sajle. Uobicajena jacina sajli za štuku je 9 kg. Za izuzetno teške vode, pune prepreka koriste se sajle do 13,5 kg. Sajla mora biti najmanje 50 cm duga.

Koristite najbolje, karbonske udice sa izuzetno oštrim vrhovima. Usaglasite velicinu udice sa mamcem koji koristite. Uobicajene velicine su 10s, 8s i 6s.

Sitne mamce je najbolje kaciti na usnu jednom udicom. Kod onih koji imaju meke usne, provucite udicu kroz obe usne. Vece mamce zakacite na dve udice koje su jedna od druge odmaknute 8 cm. Za metode vucenja i vodenja mamca, gornju udicu provucite kroz usnu, a donju blizu pektoralnog peraja. Za sve druge slucajeve jednu udicu zakacite na sred leda, a drugu kod korena repa kako bi onemogucili mamac da luta vodom.