Ribolov, kao i svaki drugi sport ima svoj fair-play. Veliki broj ribolovaca se pridržava ovih viteških pravila, ali nažalost, još uvek je veliki broj onih koji svojim ponašanjem ribolov svode na bahatost i nemar. Neki od njih to rade namerno, dok vecina pak iz neznanja. Cilj ovog teksta je da svima nama bude lepše kraj vode.

Siguran sam da niko ne želi da mu ribolovacki dan protekne ovako:

"U rano jutro, došli ste na vodu, odabrali mesto i zabacili svoje štapove. Samo što je pocelo da svice i da se izmaglica diže sa površine, sa suprotne obale cujete zov slican urliku vašeg poznanika koji vas razdragano pita ima li cega. Naravno, odgovarate da nema u nadi da ce se tu razgovor prekinuti. Medutim, njegov sledeci urlik vam saopštava da vas ništa ne razume i da ce doci kolima do vas. Za nekoliko trenutaka iza vas tandrce njegov auto iz koga on izlazi uz lupanje vratima. Stoji iza vas i posmatra. I dok caskate sa njim, štap signalizira udarac ribe. Kontrirate i pored ribe dobijate oduševljenog kolegu koji se naseljava na mesto tik uz vas. Pocetak svog ribolova oznacio je bacanjem ogromne kugle primame ka vama. (Da privuce ribu ka sebi.) No da stvar bude još gora, pocinje da zabacuje. Prvo dubinke. Videvši gde vi lovite, pokušava da pogodi isto mesto. Kako bi riba uzela njegov mamac, postavlja hranilice pune primame. Nakon dubinki, krece sa plovcima. Sam ih je izradio. Nose bar 30 g i prave lep "plop" kada padnu u vodu. Normalno u želji da vam se što više približi prebacio je svoj najlon preko vašega. Sledi dugotrajno raspetljavanje i ponovno zabacivanje. U meduvremenu ulova nema, sem par sitnih riba ispod mere koje on pakuje u svoju cuvarku. Nakon samo par sati, koje ste proveli u slušanju njegovih prica i doživljaja, cupkanja i neprekidnog zabacivanja i primamljivanja, on zakljucuje da ribe nema i odlucuje da nešto pojede. Poneo je par šnicli da ispece na roštilju. Na brzinu na obali cepa drva, plašeci i ono malo riba u okolini. Nakon što je pojeo ono što je doneo i popio pice (ciju je flašu ostavio na obali) ostavlja i vas, na brzinu pakujuci stvari i odlazi."

Koliko god ovaj prikaz izgledao smešan on se svima može dogoditi. Da vi ne bi bili loš momak u ovoj prici dobro je da se pridržavate nekih pravila:

· Nemojte bez potrebe krciti nove staze i prilaze kroz višegodišnje rastinje.

· Nemojte pecati na manjem rastojanju od 20 m od prvog ribolovca do vas. Uvek zatraži dopuštenje od starijeg ribara za ribolov u njegovoj blizini.

· Ribu prihvatajte i sa njom se ophodite sa posebnom pažnjom. Ukoliko želite da ribu nakon pecanja pustite obratite posebnu pažnu. Povredena riba ce ubrzo uginuti od bolesti ili iznemoglosti.

· Nikada ne ostavljate olova, najlon ili udice na obali. Oni mogu biti smrtonosni za veliki broj divljih životinja koje se tuda krecu.

· Obalu ostavite uvek cistu. Ne ostavljajte iza sebe smece, papire i druge otpatke. Pocistite otpatke koje ste zatekli. Sve spremite u kesu i kod kuce bacite smece ili oprezno spalite na obali.

· Ne stvarajte buku na ribolovnom mestu.

· Pažljivo rukujte priborom i ne prebacujte svojim preko tudeg.

· Ne postoje moja i tvoja ribolovna mesta. Potrudite se da rano ustanešte i dodete pre drugih na mesto koje ste sami pripremili primamljivanjem za ribolov ili na koje nejcešce dolazite.

· Ukoliko vas neko preduhitri, smestite se na drugu ribolovnu poziciju.

· U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravite ribare na koje nailazite.

· Ne lupajte po vodi i obali.

· Ne uznemiravajte živi svet uz obalu.

· Ne stvarajte nepotrebnu buku.

Pored ovih opštih pravila ponašanja, u poslednje vreme, posebno medu modernim šarandžijama, popularan je pokret "Uhvati i pusti". Osnova ove ideje je da je cilj ribolova nadmudriti ribu i izvaditi je iz vode, a ne odneti je kuci kako bi je pojeli. Naravno, ova ideja je stvar odluke svakog pecaroša i ne treba suditi pecarošu koji želi da kuci ponese ulov, ukoliko je on u propisanim granicama i ako su primerci upecanih riba preko minimalne mere.

Medutim, ukoliko se odlucite za ideju "uhvati i pusti", neophodno je da prihvatite nekoliko osnovnih cinjenica, kako bi puštena riba mogla neoštecena da preživi.

· Ribu treba u što kracem vremenskom periodu pustiti. Vecina riba na vazduhu umire od gušenja, za otprilike isto vreme za koje se covek davi pod vodom.

· Prilikom zamaranja ribe, riba doživljava šok. Ukoliko je zamaranje preterano dugotrajno, riba može uginuti i pre nego što se izvuce na suvo. Brzo umaranje u vecini slucajeva dovodi do predavanja ribe. Ovakva riba se relativno brzo oporavlja od šoka. Dugotrajno zamaranje dovodi do potpunog iscrpljivanja ribe, koja najcešce ugiba. Uvek koristite najjaci moguci pribor, kako bi ribu mogli brzo da izvucete.

· Riba preko svoje krljušti ima vrlo tanak sloj sluzi koji je u svakodnevnom životu služi kao prva brana od napada bolesti i mirkoorganizama. Prihvatanje ribe suvim rukama ili postavljanje ribe na suvo tlo, skida deo sluzi i puštena riba vrlo lako oboleva na tim mestima. Kada ribu spuštate na tlo prvo postavite komad najlona ili neke tkanine koji prethodno pokvasite vodom. Dugotrajno zadržavanje ribe u cuvarci, takode oštecuje sluz.

· Ukoliko ste u mogucnosti ribu iz meredova pustite direktno nazad u vodu. Ukoliko želite da ribu izmerite i da se slikate sa njom, uradite to brzo. Tom prilikom ribu držite horizontalno za glavu i stomak, a ne vertikalno za škrge, oci ili usta.
· Nikada nemojte ribu dizati iz vode na štapu. Uvek za to koristite meredov. Veliki broj riba se ošteti upravo nesavesnim dizanjem iz vode. Tada se kompletna težina ribe oslanja na udicu koja pritom cepa usni aparat ribe.
· Nije loše dezinfikovati ubodno mesto udice rastvorom hipermangana.

· Ukoliko pecate dubinskom metodom obavezno koristite safe-rig, koji ce u slucaju kidanja potpuno osloboditi ribu.
· Riba koja se upecala na trokraku udicu i pritom pokidala strunu skoro sigurno umire od gladi. Isto se dešava i sa ribom koja je pokidala strunu i sa sobom nosi parce sa kompletnim otežanjem.

· Znajte da riba koja je otišla u trsku ili granje i tu se zapetljala verovatno umire od iznemoglosti.

· Udice bez jezicaka skoro ne oštecuju ribu, ali mamac sa njih lako spada. Kompormis je korišcenja udica sa mikro jeziccima. Ukoliko riba proguta udicu, ona ce je povrediti, bez obzira na oblik i tip udice.

· Ako pustite nazad u vodu smuda od 4.5kg u suštini ste pustili nazad u vodu 525 smuda težine 0.9 kg za svaku godinu za koju se taj isti smud izmresti.

· ako pustite nazad u vodu štuku tešku 9 kg, pustili ste ribu koja je stara izmedju 14 i 18 godina. Ovako odrasla ženka je "vredna" preko 1000 štuka izmedu 1.3kg i 2.2 kg za svaku godinu koje se izmresti.

· ženka štuke i smuda izleže oko 35.000 komada ikre po jednom paundu (450g) sopstvene težine. Od ovih 35.000 komada samo 15 primeraka ce preživeti i dostici punu zrelost.

· smudu treba izmedu 5 i 7 godina da dostigne težinu od samo 900 gr.

· štuki treba izmedu 5 i 7 godina da dostigne težinu od 1.3kg do 2.2kg.